Autor Tema: meet the Fosters  (Pročitano 2731 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

meet the Fosters
« poslato: 05 Avgust, 2012, 16:01:27 »
Svoje pse sam vec predstavila na drugoj temi, a ovde zelim da predstavim pse koji su bili kod mene u fosteru, tj, u privremenom smestaju do udomljenja, jer su svi, svi, svi moji  sm clap
Dok sam trazila psa za sebe, u oglasima sam videla dosta nesrecnih i ugrozenih pasa. Zbog toga sam odlucila da postanem foster, odnosno da pruzam privremen smestaj. Moj princip je jedan po jedan pas, ali brojka varira s vremena na vreme (sada ih pored svoja 2 imam jos 3). Zbog ovdasnjeg odnosa prema zivotinjama, imam princip i da ne zadrzavam ni jednog privremenog psa, koliko god da sam smo se vezali jedno za drugo - odnosno, svaki mora da nadje svoje mesto pod suncem i svoj novi dom. To cesto emotivno nije lako i na neki nacin smo i ti psi i ja zrtve neodgovornog vlasnistva, ali je neophodno ako zelim da pomognem vecem broju zivotinja. I naravno, ne zelim da hordasim, odnosno pretrpam stan zivotinjama i da ne budem u mogucnosti da im pruzim sta im je neophodno. Pritom su moji kriterijumi za udomljavanje visoki - trazim da bude potpisan ugovor o udomljavanju, pse ne dam za lanac, svaka zivotinja mora da bude sterilisana/kastrirana. Nekad udomljavanje traje i godinu dana, ali mi nijednu zivotinju, do sada, nikada nisu vratili ili izbacili na ulicu.
Foster sistem je kod nas jos uvek poprilicno nerazvijen, odnosno prakticno mreza fostera ne postoji. U svetu se fosterovanje vrsi preko organizacija, i fosterima je obezbedjeno sve, odnosno, mogu da vrate zivotinju u bilo kom momentu (tj prebacuje se kod drugog fostera), ukoliko je potrebno i ukoliko foster nema novca, obezbedjeni su terapija, veterinarski troskovi, hrana i pomoc, cak se potpisuje i ugovor u kome je sve tacno definisano. Kod nas, ljudi su cesto neodgovorni i nemaju svest o tome, i cesto se desava da kada traze privremen smestaj, ustvari traze smestaj u kom ce se zivotinje jednostavno otarasiti. A ni organizacije, na zalost, nisu daleko od toga. Dakle, ako zelite da budete foster, budite oprezni i precizno definisite sve detalje pri dogovoru oko preuzimanja zivotinje.
I da dodam, nemam kucu sa dvoristem ili stan od 500 kvadrata, nemam niciju podrsku i nemam ogromna primanja.
A evo mojih srconjica  sm rile
To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #1 poslato: 05 Avgust, 2012, 16:10:24 »
Lava je oglasila devojka koja vec ima previse svojih zivotinja i nije mogla da ga uzme kod sebe.  On se nalazio zatvoren u zavarenom kavezu ispod stepenica, usred zime. U kavezu nije imao nista sem sopstvenog izmeta, zaledjene vode, minijaturne kućice i nekoliko oglodanih i sasušenih pilećih kostiju.  Dakle, ostavljen je tu da umre.
Kad je stigao kod mene, imao je tezak bronhitis, bio je uzasno prljav, smrznut, mrsav i zapusten. Okupali smo ga i krenuli sa terapijom. Dobijao je panklav skoro mesec dana. Super se uklopio sa Mazom i Cupom i pokazao svoj fenomenalan karakter. Iako je on pekinezer, odnosno rasan pas, i iako je jako sarmantan i drag za njega se niko nije javljao jer je tada imao 8 godina.
Moji prijatelji, koji vec imaju macku, su jednom prilikom, sa drugog kraja grada dosli u goste. Onda su polako poceli da dolaze jednom nedeljno (ja sam bas bila srecna sto me oni vole i lepo im je kod mene), da bi posle nekoliko poseta rekli da im se Lav jako svidja i da razmisljaju o tome da ga usvoje. Ja sam rekla da ne moze, jer vec imaju macku i mala primanja (a ko u Srbiji pa ima velika  sm smesko2). Posto su bili uporni, dogovorili smo se da se Lav i Milkica upoznaju i da vidimo sta i kako i da li dalje.
Odvela sam sledeceg vikenda Lava na upoznavanje i ostao je.  Danas Lav ima punu veterinarsku negu, bez obzira na krizu u Srbiji, bio je na Tari, u banji, na moru, u Arandjelovcu, tj, njegovi vlasnici ga obozavaju i vode svuda sa sobom. Posto nisu previse aktivni, Lavov miran temperament starijeg psa im potpuno odgovara. Iako nikad nije ziveo sa mackom, on i Milkica se lepo slazu. Lav mora da jede posebnu medicinsku hranu jer ima problema sa varenjem, verovatno zbog toga sto je ceo zivot jeo ostatke koje su mu bacali. Lav zivi na petom spratu bez lifta, i zbog okostavanja koje je tipicno za male rase u starijem dobu, ne sme sam da se penje i spusta stepenicama. Ali to normalnim ljudima nije problem i Lav se snosi na rukama tri puta dnevno. Koliko god bude jos ziveo, Lav ce biti srecan i voljen i bice mu pruzeno sve sto mu je potrebno, iako njegovi vlasnici nisu multimilijarderi.



ko kaže da ja nemam zube








I'm sexy and I know it

To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #2 poslato: 05 Avgust, 2012, 16:17:16 »
Šimicu sam pokupila u Bačkoj Topoli, u izgorelom azilu Etele Merk, 2 nedelje posle požara tokom jedne volonterske akcije spašavanja. Nisam htela da donesem ništa, ali ona je samo došetala i zagrebala me šapom i ja nisam izdržala. Pošto su kod mene u tom momentu bila tri psa, od toga jedan sa otvorenom ranom na telu, a u azilu su vladale sve moguce bolesti i bila je ko zna koliko dugo medju gomilom leševa drugih pasa, smeštaj joj je bio hitan. Prihvatila ju je devojka koja je 2 nedelje pre toga uspavala svog psa, koja ju je i zadržala. Devojka je inače podstanar. Šimicu sam se trudila intenzivno da udomim, ali ona je crna, a crni psi se najteže udomljavaju. Posle 2, 3 nedelje, Ana mi je javila da je više ne da. Šimica je danas njena, obožavana, švrćka se po centru grada, ide na more i na izlete i živi sa Rankom čija je priča sledeća.







To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #3 poslato: 05 Avgust, 2012, 16:34:24 »
Ranka je pronađena tokom zime sa ogromnom ranom na telu. Terapiju je bilo neophodno sprovoditi svaki dan, a posto je bila na ulici, nije bilo sigurno da ce je devojka koja ju je nasla i odvela kod veterinara naci svaki dan. Veterinar je rekao da je rana od vrelog ulja, kiseline ili petarde. Terapija je bila potpuno jednostavna i jeftina, trebalo je da joj mazem jekoderm nekoliko puta tokom dana.
Ranka je pas koji pored toga sto je ocigledno zlostavljana od strane ljudi, nema nijednu traumu, obozava ljude, posebno decu, izuzetno je pametna, vesela, blentava. Kada sam posle neka 3 meseca morala da idem na sluzbeni put od nekoliko dana, trazila sam joj privremen smestaj, cak sam nudila i pare, samo da je neko prihvati na tih nekoliko dana. Javila mi se Ana koja je usvojila Šimicu. Nisam htela da joj je dam, jer znam da je podstanar, ali niko drugi se nije javio i Ranka je otišla kod nje. Kada sam se vratila sa službenog puta, Ana više nije htela da je vrati. Ranka danas živi u centru grada, ona i Šimica idu sa Anom na posao, na more, u kafiće i obe su obožavane.

Ranka prvi dan


daj mi daj mi daj mi daaaaj








a danas kad se sretnemo, uglavnom me grize za nos  sm plaz1

To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #4 poslato: 05 Avgust, 2012, 16:38:44 »
Kim Wild je došla kod mene na postoperativni smeštaj posle sterilizacije. Pošto je bila divlja (po tome je i dobila ime) i teško udomljiva, plan je bio da je vratimo na ulicu kad prođe sedam dana. Ja sam odlučila da je ipak oglasim i odugovlačila sam vraćanje na prvobitnu lokaciju, jer prosto nisam navikla da pse izbacujem. Iako je bila potpuno istraumirana, čak i od samog imanja ogrlice (kad joj stavim ogrlicu, počne da se dere i kuka), strpljenjem sam postigla da vec drugog dana ide normalno na povocu, a treci dan mi je isla pored noge i bez povoca.  Za Kim se posle desetak dana javila Milica koja je tada imala 5 pasa, muza i dvoje dece (i jos uvek ih ima  sm smesko1). Kimica sada spava u krevetu i pas je njene ćerke. Druge ljude ne voli, ali svoje obožava. Čak je i mene jednom prilikom pokušala da ćapi  sm cepko





To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže Kaća

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 5498
  • Member since: Aug 03, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #5 poslato: 05 Avgust, 2012, 16:39:53 »
Preslatki psi!
Nisu loša vremena, nego čovek.

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #6 poslato: 05 Avgust, 2012, 16:49:57 »
Mogwai je ši cu od 10 godina. Nađena je izgladnela i dehidrirana u Pančevu. Stigla je u Beograd u veterinarsku ordinaciju na Bežanijskoj kosi. Tamo nije dobila nikakvu terapiju, sem šišanja i čišćenja od glista, a zauzvrat je pokupila upalu pluća. Jedna devojka ju je slikala i kad sam videla, odlučila sam da je izvučem i ako ništa drugo, rešim godina i godina bede. Kada sam je odvela kod veterinara bila je na samrti. Ali vet ju je pregledao i rekao da za nju mozda jos ima sanse.
Poceli smo sa terapijom, Mogwai je pored pluca imala kardiovaskularne probleme, imala je samo 2 kilograma na prvom pregledu (za ši cua normalna tezina je od 4 do 7 kila), bila je slepa zbog konjuktivitisa koji nikad nije lecen, autisticna i pretpostavili smo da je gluva. Nije htela da jede ni kuvano ni granule, grizla me je dok sam joj davala lek, ali ispostavilo se da sam ipak tvrdoglavija od nje. Dobila sam savet da pokusam sa argetinom pastetom od lososa, koja ju je bukvalno digla iz mrtvih, i na njoj je bila 2 nedelje. posle smo presli na kuvanu hranu, sto je jako olaksalo davanje leka, a posle 3 meseca je samo dosetala do granula i pocela sama da ih jede.
Mogwai je udomljena kod starijeg gej para u inostranstvu, sa jos nekim psima sa invaliditetom. Pocela je da se odaziva na ime mesec dana po odlasku, svakodnevno je dobijala terapiju. Pomoc je za nju stigla prekasno i uspavana je godinu dana od momenta spasavanja.

ovo je prva njena fotografija koju sam videla


posle mesec dana


Maza čuva Mogvanjca


dan pred put u novi dom


u novom domu


Poslednje dane je provela okruzena paznjom, ljubavlju i punom veterinarskom negom. Volela je da se mazi i ljudi su bdeli nad njom bukvalno 24 sata dnevno.
To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #7 poslato: 05 Avgust, 2012, 17:00:29 »
Bela ima manje od godinu i po dana. Ona je data na poklon devojci koju odgajivac nije uputio u mogucnost pojave neke bolesti, simptome i terapiju, pritom je cesto odsutna mesecima. Bela je placena 495 evra.

Ona je slucajno stigla kod mene, na kratkorocno cuvanje, i prvi dan sam je odvela da vidim zasto joj je zadnja leva noga skoro atrofirala i evidentno je boli, u veterinarsku ordinaciju Animus, gde su joj utvrdili Legg-Calve-Perthesovu bolest. Predocila sam vlasnici situaciju, ali ona nije imala interesovanje da svom psu pomogne, ni povratkom u Srbiju ni slanjem novca za operaciju. Psi sa ovom bolescu (nekroza butne kosti) nikako ne smeju dalje da se pare. Na zalost, neodgovorni odgajivaci to kinolosko pravilo cesto zanemaruju zbog masovne produkcije i zarade.

Pored toga, Bela nije imala nikakve higijenske navike, jer nije vodjena u setnju redovno, cak ni jednom dnevno. Kada se ukaki unutra, izmrvi svoj izmet i rasturi ga po celom stanu. Nije umela da se ponasa sa drugim psima, radovala im se, ali nije umela da se igra ili onjusi. Svim ljudima koje je videla se zaletala u noge. Stalno se tresla kad je stigla. Mrzela je da bude ostavljena sama i unistavala je sve sta dohvati. Bolest je bila utvrdjena 6 meseci pre nego sto je stigla kod mene, ali nista nije uradjeno po tom pitanju (o bolesti sam pisala na drugoj temi). Bela je imala fensi povodac, tonu skupih odelaca i parfem za pse kad je dosla, ukratko, tretirana je kao plisana igracka, a ne kao pas. Dogovorila sam se sa vlasnicom da mi Belu ustupi, pod uslovom da je udomim kasnije. Posto nisam bila u mogucnosti da finansiram operaciju, postavila sam apel i prikupila donacije. Bela je operisana u najkracem mogucem roku i otisla je u drugi foster, kod Mime koja ima 2 macke i podstanar je.

Bela je danas udomljena kod Mime, koja se javila da je cuva i rehabilituje tokom postoperativnog oporavka, potpuno je socijalizovana, ponasa se kao i svaki normalan pas. Zivi sa jos dve macke sa kojima se odlicno slaze. Povremeno ima bolove u nozi kada se menja vreme ili kada ima previse fizickih aktivnosti. Mimu obozava i ne odvaja se od nje. Mima je usvojila Belu ne zato sto je mala bela i cupava, nego zbog toga sto joj je lakse kao podstanaru da ima psa koji je svima dopadljiv. Mima se inace takodje intenzivno bavi udomljavanjem i pomaganjem zivotinjama.

Bela kad je stigla


upoznavanje sa Mimom






na protestu protiv takse na opasne rase


To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #8 poslato: 05 Avgust, 2012, 17:43:19 »
a sad moj omiljeni pas, moj Huckleberry Finn, jedna blesa i dupe (ups, izvinjavam se  sm smesko1), izgledom najobičniji, karakterom najbolji i najzabavniji pas kog sam ikad upoznala.
Duško je stigao prošlog leta. Drugarica me je zamolila da ga pričuvam do udomljenja, jer nije imala gde sa njim (trenutno je imala 3 svoja psa i jednog nekastriranog ptičara kog je udomljavala). Vraćen je staraocu 3,5 godine od udomljenja, jer mu je vlasnik preminuo. Naslednici su ga vezali na lanac u dvorištu i davali mu suvog leba i vode kad se sete. Onda su par meseci kasnije pronašli ugovor o udomljenju i uplašili se da mogu da snose zakonske posledice (e zato ugovor o udomljavanju rulez  sm plavac)
Kad je stigao, Duško je bio pravi gremlin. Napadao je sve žive, vukao ko blesav na povocu, jeo ko mećava i bio krajnje nepoverljiv i nezainteresovan za normalan život.
Kastrirali smo ga i počeli sa socijalizacijom. Prvo sam ga vodila samo u društvo drugih ženki, a onda smo polako počeli i sa upoznavanjem sa mužjacima (u početku uvek sa dosta većima od njega). Kad bi počeo da se pravi važan, ja bih se sklonila ili krenula u suprotnom pravcu i on je vrlo brzo shvatio da od agresivnosti nema leba. Obožavao je da ide u šetnju, bukvalno je skakao uvis na sve četiri kad bih ja krenula prema vratima.
Ako ja pustim muziku i krenem da đuskam, on bi skakao oko mene ko blesav. Đuskali smo i tako što bih mu ja stavila zadnje šape na moja stopala, a prednje mu držim rukama. Sve u svemu, šou program od psa. I pored svih fotografija i video klipova koje sam kačila na internet, za njega se niko nije javljao mesecima i već sam bila na ivici da ga proglasim svojim.
Onda su se javili divni ljudi iz inostranstva koji imaju jednu staru ženku i jednu bretonku od pet godina, spašenu od zlostavljanja, Napisali su mi da imaju kuću sa dvorištem, da rade od kuće i da bi ga vodili u duge šetnje po vinogradima i da pse vode na odmor. Proverili smo ih i tako je Duško, posle 11 i kusur meseci otišao u novi dom. Kolko god mi je bilo teško da ga pustim jer smo se oboje jako vezali, znam da je tamo srećniji. Bretonka ga obožava i spava u krevetu novih vlasnika  sm love

kad sam stigao, bio sam mnogo smešan i ružan


češkaaaj


sa svojim haremom


ovako ja reagujem na komandu sedi


na protestu, bez ikakve reakcije na gomilu drugih pasa (sem želje da se druži :))


Sa Popajem, nekastriranim mužjakom pudle. Duško ga je prvi prihvatio i prvi se igrao sa njim


i konačno u novom domu  sm love


uvaljivač




 
To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: meet the Fosters
« Odgovor #9 poslato: 05 Avgust, 2012, 18:17:27 »
svi su mnogo divni, sve su priče fenomenalne, bolje bi bilo da se ne penzionišeš
šta će psi bez tebe
 sm wink