Autor Tema: Displazija  (Pročitano 67719 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Displazija
« poslato: 17 Mart, 2012, 23:27:54 »
Ispitivanje stanja displazije kuka

Fenotipsku procenu koju je radila Ortopedijska Fondacija za životinje klasifikovala je displaziju u 7 kategorija. Ove kategorije su normalna (odlčina, dobra, pravilna), granična i displazicna (blaga, umerena, teška). Kada je svaki radiolog klasifikovao kuk u jednu od ovih 7 navedenih fenotipa, konacna odluka donošenja je konsenzusom 3 nezavisne spoljne ocene. Primer bi bio:

1.   Dva radiologa su ocenila ‘odlična’, jedan ‘dobra’ – konacna odlka bi bila ‘odlična’.

2.   Jedan radiolog je ocenio ‘odlična’, jedan ‘dobra’, jedan ‘prolazna’ – konacna odluka bi bila ‘dobra’.

3.   Jedan radiolog je ocenio ‘prolazna’, 2 radiologa su ocenili ‘blaga’ – konacna odluka bi bila ‘blaga’

Ocene ‘odlična’, ‘dobra’ i ‘prolazna’ koje se smatraju u granicama normale, i dobili su sertifikat ortopedijske fondacije za životinje. Radiografija graničnih ocena, kao i blage, umerene i teške ocene displazije su ispitane od strane OFZ-ovih radiologa izveštavajuci da su dokumentovani abnormlani radiografski pronalasci. Ukoliko vlasnik nije izabrao otvorenu bazu podataka, ocene displazije kukova nisu bile u javnom domenu.

Odlično

‘Odlično’: ova klasifikacija se dodeljuje za vrhunsku usaglašenost u odnosu na druge životinje iste starosti i rase. Postoji duboko usadjena jabučica (glava femura) koja se perfektno uklapa u dobro oformljenu čašicu sa minimalnom zglobnom šupljinom. Čašica skoro u potpunosti prekriva jabučicu.


 
Dobro

‘Dobro’: neznatno manje nego kod odličnog, lepo formiran podudaran zglob je vidljiv. Jabučica fino upada u čašicu i prisutno je dobro pokriće.


 
Prolazno

‘Prolazno’:  Ocena dodeljenja u slučajevima kada postoje manje nepravilnosti u zglobu kukova. Zglob kuka je širi nego fenotip kuka. To je zbog blagog proklizavanja jabučice koja utiče na pojavljivanje manje nepravilnosti zgloba. Takodje može biti unutrašnje odstupanje dela kuka koji predstavlja oslonac telu pa se čašica pomera i zauzima plici polozaj. Ovaj slucaj se često ustanovljava kod rasa kao sto su Sar Pej, Cau Cau i Pudla.


 
Granična


‘Granična’: ne postoji jasna linija medju radiolozima po kojoj oni klasfikuju kuk kao normalan ili displazičan. Obično postoji vise nesaglašnosti jabučice i čašice nego što je to slučaj ko ‘prolazne’ ocene , ali ne postoje artritične promene koje bi potvrdile displaziju kukova u ovom slučaju. Da bi povećali tačnost dijagnoze, preporučeno je da se ponovi radiografija u kasnijem period(obicno posle 6 meseci).  Ovo omogućava radiologu da uporedi inicijalni snimak sa sa najskorijim snimkom i proceni progresiju artritisa koja bi bila očekivana ukoliko je pas stvarno displazičan. Većina pasa sa ovom ocenom (preko 50%) nisu pokazali nikakve promene u predelu kuka za dati period i dobili su normalnu ocenu: najčešće ‘prolaznu’.

Blaga

‘Blaga displazija kukova’: postoji znacajna subluksacija prisutna u slučaju kada je jabučica parcijalno izvan čašice prouzrokujući povećane zglobne supljine. Čašica je najčešće plitka, pokrivajući samo deo jabučice. U najviše slučajeva nije prisutna nikakva artritična promena i ukoliko je pas mlad (24 do 30 meseci starosti) postoji opcija da se odradi radiografija kada pas stasa kako bi mogao biti ocenjen drugi put. Većina pasa će ostati displazična, pokazujuci progresiju bolesti sa ranim artritičnim promenama. Sa obzirom da je displazija kukova hronična, progresivna bolest, sto je pas stariji to je dijagnoza kukova tačnija.
 


Umerena

‘Umerena displazija kukova’: Prisutna je značajna subluksacija gde jabučica jedva dodiruje plitku čašicu prouzrokujući nepravilnost zgloba. Postoje sekundarne artritične promene kostiju koje se najčešće nalaze na vratu i glavi femura i razliciti stepeni promene gradje kostiju koja se naziva skleroza. Jednom kada je arthritis ustanovljen, moguc a je samo progresija bolesti kroz vreme.


 
Teška

‘Teška displazija kukova’: dodeljuje se kada postoji radiografski dokaz da displazija postoji. Postoji značajna subluksacija prisutna u kojoj je jabučica parcijalno ili kompletno izvan čašice. Kao i kod umerene displazije kukova, takodje postoje velike količine sekundarnih artritičnih promena na vratu i glavi femura, kao i promene u gradji kostiju.
 




Izvor: www.offa.org

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #1 poslato: 17 Mart, 2012, 23:29:44 »
Vitamin C –čudotvoran lek protiv displazije kukova ? ? ?

Pozvao me je poznanik iz Teksasa B.J Ricardson, prepoznao sam ujedno i sumnju i nadu u njegovom glasu. “Moj engleski ptičar nije još ni godinu dana star, a već se iskrivio u zadnjem delu, narocito levi kuk” rekao je Ricardson. Rendgen je pokazao displaziju kuka. Veterinar je rekao da imamo 2 opcije: operaciju koja bi ublazila bol ili uspavati psa. Prvu opciju ne mogu da priuštim, a drugu ne želim. Da li je tačno da bi vitamin C mogao pomoći?”
Moram da priznam da nikada nisam čuo da vitamin C moze pomoći sa displazijom kukova, ali sam bio siguran da se veterinar Vendel Belsfild iz San Hosea, Kalifornija sretao sa displazijom – ili bar njenim simptomima – za osam legal nemačkih ovčara, rase koja je sklona razvijanju problema displazije kukova. U tim slučajevima, oba roditelja štenadi su imala displaziju ili su ranije davali štence koji su kasnije imali problem sa displazijom. Belsfild je kujama u trudnoći i laktaciji davao vitamin C. Štenci su dobijali vitamin C od dojenja pa sve do 2 godine starosti. Ni jedno štene nije zadobilo problem sa displazijom u celokupnom periodu.
Iako Belsfildov rad nije bio strogo naucan, ipak je pokazao da displazija moze biti sprečena. I dalje nisam mogao da shvatim kako se bez operacije zglob može ispraviti jednom kada je već srastao. Kako god, izgledalo je da je vitamin C terapija Ricardsonova jedina nada, pa sam mu ispričao šta sam znao o tome.
Mnogi čitaoci su mi pisali i pričali o tome kako su se njihovi artritični psi zamarali vec posle par sati u polju, dok su kada su dobijali Vitamin C lovili i po nekoliko dana zaredom. Niko nije rekao da su to radili sa psima sa displazijom, ali nikada se ne zna…
Takodje sam se podsetio čitanja o naporima Dr. Bob Catcharta, medicinskog doktora iz Kalifornije koji je proslavio korisćenje vitamina C u lecenju velikog broja raznih bolesti zglobova. Veliki deo njegovog rada se bazirao na koriscenju velike kolicine vitamina C, sa konstantnim povećanjem količine unošenja sve dok telo ne dostigne nivo u kome količina vitamina C razvodnjava stolicu. Iako je Catchartov rad bio primenjivan na ljudima, mnogi veterinari su prihvatili ovaj metod, govoreći da se vitamin C treba davati sve dok se stolica psa ne razvodnji, kada je potrebno smanjiti dozu za pola ili jedan gram i sacekati da se stolica opet stvrdne. U tom trenutku telo psa dobija maksimalnu kolicinu vitamina C koju moze iskoristiti.
Takodje sam shvatio da je superioran oblik ovog vitamina vitamin Ester – C, koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane. Vitamin iz Ester –C je molekularno vezan za kalcijum pa ne izaziva probleme sa kiselinama, sto najčešće slučaj sa askorbinskom kiselinom(uobičajen oblik vitamina C), koje mogu uznemiriti stomak psa. Ester –C takodje sadrži prirodne C metabolite koje brze i efektivnije dosepvaju u ćeliju(askorbinska kiselina je sporija u procesu izlazenja iz krvnog seruma, tako da prolazi kroz bubrege gde se dobar deo gubi u mokraći).

Pintov povratak

Mesec ili dva kasnije sam čuo da je Pinto, Ricardsonov pas, poceo da se popravlja za manje od nedelju dana od unošenja maksimalne doze Estera – C. Pinto, unuk Miler’s Chiefa – jedanaestostrukog šampiona- je sada trčao kao vetar. Bio sam ujedno iznenadjen i odusevljen.
Dve godine kasnije nalazio sam se u Teksasu kada sam svratio da posetim Pinta. Ricardson ga je držao na optimalnoj količini Estera – C. Pas se kretao sa velikom lakocom i odrazom snage njegovih kukova. Dva puta sam uočio nesto slično poskoku zeca sto mi je ukazalo na to da nije sve 100 % pravilno. Ali oba puta, Pinto se momentalno vratio u normalan trk.
I dalje nisam razumeo kako Ester – C moze da popravi već iskrivljen zglob, ali sam bio pun nade. Niko koga sam poznavao a da je imao psa koji je napredovao uz Ester – C nije nikada odradio rendgen, pa sam upitao Ricardsona da odradimo rendgentski snimak.
On je odradio snimak i poslao mi original od pre 2 godine i ovaj najnoviji. Oba sam pokazao Diani K. Stuckey, ovlašćenom radiologu iz St. Louisa, koja je pogledala stariji snimak i pokazala mi displaziju kuka najizrazeniju u levom delu. Drugi snimak? “Artritis koji obično prati displaziju kuka” rekla je ona. Ukratko sam objasnio Pintov slucaj i poslednju reakciju na Ester – C. “Kako je ovaj pas od mrzovoljnog i lako umarajućeg dosao do ovako slobodnog kretanja bez ikakvog bola u samo par dana – i ostao takav, bez ikakvog napretka u samim zglobovima?”
“To se povremeno dešava” rekla je Stuckey. “ Artritičan pas koji se krece kao da ne oseća nikakv bol. Ne znamo zašto. Veliko srce mozda, ili pak visoka tolerancija bola.”

Misterija se otrkiva

Siguran sam da veterinari vide ovo. Ali odgovor na moje pitanje nije Pinotovo veliko srce ili visoka tolerancija bola. I ranije je imao poteškoća, i ranije je dosta šepao. Ako se njegova reakcija na toliki bol promenila u samo par dana, nesto je moralo da uzrokuje promenu.
Dr. Chuck Nunam iz Westona, Konektikut je takodje poredio snimke. Primetio je blagi napredak na polju generalnog stanja displazije ali je rekao da se jasno vidi da je zglob kuka podlegao artritisu i displaziji kuka i da zglob neprestano iskače i vraća se u svoje leziste.
 “83% pasa sa displazijom ili pokazu napredak ili kako stare nauče da se nose sa svojim problemom”, rekao je Nunan. Drugi snimak pokazuje da je displazija manja nego pre, ali da je zbog artritisa zglob u lošijem stanju nego na snimku od ranije. Moguce je da je vitamin C pomogao da se na neki način “podmaže” zglob, pa je pas osećao manji bol.
U mojim istraživanjima sam utvrdio da Pintovi rezultati sa Ester – C terapije nisu bili jedinstveni. Ubrzo nakon Ricardsonovog prvog poziva, primio sam pismo od Stiva Dadlija iz Arizone. Njegov mladi crni Labrador, koji je obećavao u lovu, postao je šepav od displazije kuka. Dadlijev veterinar je predložio operaciju zamene kuka – ili je očekivao da se pas uspava do svoje cetvrte godine. Umesto toga Dadli je pokusao sa Esterom –C i pas se ubrzo poboljšao. Drzeci ga na Esteru – C, pas je ziveo do svoje 13. godine bez ikakvih znakova bolova, hromosti ili nespremnosti za lov, napisao je Dadlej.

More dokaza

Moja istraga me je dovela do Carlsa Doktora, veterinara iz Arizone koji je prvi testirao efektivnost Estera – C na polju lečenja bolesti zglobova. 1983. godine on je isprobao Ester – C na velikom broju artritičnih pasa i otkrio da je 75% pasa ostvarilo poboljšanje različitog stepena za kratak vremenski period.
Nezavisno od nas, na drugom kontinentu, Dr. Geir Erik Berge, veterinar iz Osla, Norveska, izvršio je slično istraživanje, koje je saopštio u Avgust-Septembar broju Norveškog Veterinarskog Žurnala 1990. godine. Berg je izabrao 100 pasa sa različitim bolestima zglobova. Njegovo testiranje je otkrilo da se stanje 75% pasa rapidno poboljsalo koristeci Ester – C. Neki psi su doziveli mali napredak, dok su se neki skoro totalno oporavili. Dr. Berge je dodao da je velika kolicina vitamina C metabolita, substance od esencijalnog značaja za metaboličke procese, neophodna u regeneraciji bolesnog zglobnog tkiva.
Potkrepljujući podaci su takodje objavljeni od strane Dr N. Li Njumen, koja je sprovela 18 meseci dugacko kliničko testiranje koristeći Ester – C u borbi protiv degenerativnih oboljenja zglobova kod izlagajucih konja. Objavila je izuzetan rezultat od 90% konja koji su kroz ovu terapiju doziveli manji ili veci napredak. Pored toga, 80% konja koji su doziveli poboljšanje su zadržali ovo stanje i posle prekida Ester – C terapije. Njumanova je zaslugu pripisala suplemetnima Estera – C za održavanje integriteta kolagena i vezivnog tkiva, mobilisanju belih celija imunog sistema kao i deaktivaciji slobodnih radikala koji oštećuju ćelijske membrane.
Ali drugi uvaženi glasovi su imali kontradiktorne izjave. Kronel Univerzitet Veterinarske Medicine u časopisu Zdravlje Životinja je u maju 1995. godine negirao da vitamin C ima ikakvu ulogu u prevenciji i lečenju skeletnih bolesti kod pasa. “ Ne postoji apsolutno ni jedna potvrda da vitamin C pomaže u takvim slučajevima” rečeno je u novinama. Nastavljeno je sa teoretisanjem o tome da dodavanje vitamina C nema nikakvog znacaja jer psi proizvode adekvatne količine vitamina u svojoj jetri.
Ali to rezonovanje je pod znakom pitanja. Proizvodnja vitamina C varira od psa do psa, individualne telesne potrebe variraju, kao i okolnosti --zdravlje i zivotna sredina – takodje enormno variraju. “Adekvatno”  u humanoj medicni jedino znači dovoljno vitamina C radi sprečavanja skorbuta(opasna bolest koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C). Šta je adekvatno za striktnog mesoždera kao što je pas? I u svakom slučaju, “adekvatno” ne bi trebalo da se koristi kao sinonim za “optimalno”.
Ovo je tačka u kojoj korisnost vitamina C postaje nedoumica, i navodjenje ljudi da promene svoje naučno misljenje je kao navodjenje ljudi da promene svoju religiju. U prilog Kornel Univerzitetu, dokaz da postoji uloga vitamina C u lecenju pasa sa displazijom je velika anegdota. Čak i pomenuta istrazivanja raznih veterinara su zapravo testovi efikasnosti – i to je sve. Svi testirani psi su dobijali sličnu dozu vitamina i ni jedno poredjenje nije napravljeno. Testiranje efikasnosti snažno sugerise očiglednost zaključka, ali ne daje naučni dokaz.

Testiranje

Ali 1994. godine na nacionalnoj konferenciji o holističkoj veterinarskoj medicini, veterinar L. Filips Braun predstavio je rezultate naučno priznate “double-blind crossover” studije o efektima vitamina C. Braun, vlasnik najveće veterinarske bolnice na Cape Code-u za 22 godine testirao je vitamin C na 50 različitih pasa sa ozbiljnim bolestima zglobova. Psi su bili medju populacijom od vise od 500 pasa u velikom azilu u Juti. Ovde treba napomenuti da su predstavnici Inter-Cal-a, proizvodjaca Estera – C, konkretno upitali Brauna da proučava vitamin jer su smatrali  da moze imati glavnu ulogu u lečenju abmnormalnosti zglobova. Dejv Stenmi, jedan od predstavnika proizvodjača je rekao “ Mi smo rekli (Braunu) da ne da našu rec za bilo šta”. Da samo zadrži otvoren um i sprovede naučno poredjenje Estera – C, obicnog vitamina C i placebo. On je konačno pristao da to uradi.
Braun, zajedno sa veterinarom azila iz Jute, je ručno izabrao pse sa najgorim stadijumom bolesti zglobova i razvrstao ih u pet grupa.
Nakon 4 nedelje testiranja, suplemetni su izbačeni na tri nedelje. Nako toga, svaki od pasa je premešten u drugu grupu gde je dobijao suplemente jos 4 nedelje. Posle jos jedne pauze od 3 nedelje, 60% pasa su prebačeni na treći suplement. Ostalih 40% su vraćeni na režim ishrane koji su dobijali u prve četiri nedelje. Na kraju svi rezultati su sabrani radi pronalaženja proseka sa svaku od 5 grupa.
Rezultati su bili odlični, u korist Ester – C terapije. 78% pasa koji su dobijali 2,000mg Estera – C su doživeli poboljšanje za 4 ili 5 dana. Prosečno poboljšanje za sve je bilo 1.52. Oko 60% pasa koji su doživeli poboljšanje su se vratili na staro kada se stalo sa Ester – C terapijom, ali je grupa koja je vraćena na Ester – C u trecoj fazi ponovo dozivela poboljšanje. Nikakvi negativni efekti nisu primećeni.
Na smanjenoj dozi(850mg) Estera – C, samo 52% pasa su doživeli poboljšanje, sa prosečnim rezultatom 0.45. Ocigledno je količina predstavljala važan faktor. Od pasa koji su dobijali 2,000mg Estera – C sa dodatnim mineralima, 62% je poboljšalo svoje stanje sa prosečnim skorom od 0.87. Zasto je Ester – C bez dodatnih minerala davao bolje rezultate ostaje nepoznato.
Običan vitamin C je poboljšao stanje kod 44% ispitanih pasa, sa prosečnim skorom od 0.67. Kao što je očekivano, nikakve primetne promene se nisu dogodile sa psima na placebu.
Ni najveci skeptik ne moze da ignoriše ovako ozbiljna istraživanja. Ali uspeh vitamina C u lečenju displazije kukova se još uvek može dovoditi u pitanje, ili čak poricati, zbog rendgenskih snimaka koji su pokazali da zglobovi ostaju labavi ili se artitis još uvek primećuje. Čak i Braun potvrdjuje da snimci obavljeni za njegovo istraživanje pokazuju defektnu skeletnu strukturu čak i posle Ester – C tretmana.

Faktor mekih tkiva

Ali oni koji vide napredak sa Esterom – C su oni koji primarno sagledavaju ponašanje životinje – oni vide poboljšanu sposobnost funkcionisanja. Kako to da i zagovornici i skeptici sebe smatraju ispravnim? Mozda je svako po pola u pravu.
Pod zglobom se ne smatra samo kost. Meko tkivo – hrskavica i sinovijalna membrane – postoje izmedju kostiju da obezbede kretanje. Ako ova tkiva propadaju, kretanje postaje mnogo bolnije. Vitamin C je neophodan u stvaranju i regeneraciji mekog tkiva zato sto podstiče rast kolagena -“malter” koji drzi ćelije zajedno. Istovremeno, meka tkiva sadrže vodu, koja ublažava pritisak na zglobove – to je “podmazivanje” koje je Nunan opisao u svojoj proceni Pintovih snimaka.
U zdravoj hrskavici, normalan gubitak ćelija se balansira regeneracijom ćelija. U bolesnom ili zapaljenskom stanju, gubitak ćelija je prekomeran. U slucaju kukova kod pasa, to može da uzrokuje trošenje i gubljenje “jastučića”. Velika potražnja za vitaminom C može da prevazidje količinu koju pas proizvede u jetri, pa se pogoršanje nastavlja. Umesto toga dodavanje vitamina C se moze okrenuti situacija na bolje.
Radno iskustvo, iako jos uvek anekdotski, ukazuje na to da psi na Esteru – C zive ceo život bez strahovitih bolova i poteskoca. Ester – C možda i može dokazati da jeste cudesan holistički lek, ali SPOLJNI ŽIVOT upozorava da je još uvek rano konstatovati da vitamin C leči ili ispravlja displaziju kukova kod pasa. Mnogi doktori tvrde da je ovaj tretman samo podrška u lečenju ozbiljnog zdravstvenog problema.
Ovome treba dodati jos jednu stvar. Displazija kukova je barem delimicno nasledna. I nije jednostavna defekcija uzrokovana jednim genom.  Sada postoji zabrinutost da se psi čije se stanje displazije znatno poboljsalo mogu vratiti u proces reprodukcije sto bi dalje raširilo ovu bolest. Pošteno je reći da postoje veliki izgledi i nada za benefite koje donosi vitamin C, ali pre primene vitamina na vašem psu konsultujte se sa veterinarom. I dok se ne sazna više, ne parite tog psa.

Izvor: www.workingdogs.com

Van mreže Filth

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1150
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #2 poslato: 20 Mart, 2012, 23:21:13 »
Jos jedan odlican tekst o displaziji kukova.


Displazija

Otprilike 1 od 4 lovackih pasa postane zrtva displazije kukova. Neki od ovih pasa trpe bol kroz ceo njihov zivot. Drugi su unisteni. Sada postaje izvesno da ukoliko preuzmete neke preventivne mere, vase stene nece zadobiti displaziju kukova. Da li je to cinjenica? Nastavite sa citanjem i sami prosudite.



Skorbut i displazija kukova

San Hose, Kalifornija veterinar Dr. Vendel O. Belsfild posecivao je prijatelja. Na stolu se nalazila kopija knjige “Studija o skorbotu” iz 1753. godine, Jejmsa Linda, hirurga u britanskoj mornarici. Cekajuci njegovog prijatelja, Dr. Belsfild je poceo da cita knjigu. Navedeni simptomi bili su: krvarenje desni, labavi zubi, neprijatan dah, krvarenje iz nosa, oticanje ocnih kapaka, krte kosti? Nakon toga sledio je izvestaj autopsije iz 1699. godine iz Sent Luis bolnice u Parizu: “Ligamenti zglobova su korodirani i otegnuti. U supljinama zglobova umesto uobicajenog  slatkog ulja, nadjena je samo zelenkasta tecnost koja je svojim kausticnim kvalitetom korodirala ligamente.
Jedna misao proletela je kroz Dr. Belsfildom um. Ova 300 godina stara autopsija mrtvog ljudskog tela je objasnila displaziju kukova kod pasa. Da li hronicna displazija kukova moze biti forma skorbuta - Jednostavnog nedostatka vitamina C?
Ne, vec je utvrdjeno da telo psa proizvodi vitamin C za svoje potrebe. Svi to znaju. Displazija kukova je nasledna, i to svi znaju.
Ali zasto svi misle da psu nije potrebna dodatna kolicina vitamina C? Zato sto su se 30ih godina testirali psi koji nisu bili bolesni pa se upotreba vitamina C u ishrani negirala.

Ne mozemo da ne primetimo da se ranije malo toga desavalo u okruzenju sto bi uzrokovalo povecanu potrebu psa za vitaminom C od one koju on sam proizvodi. U stvarnom svetu jedan od takmicara u vuci sanki je doveo zenku kod Dr. Belfilda nakon sto drugi veterinari u San Francisku nisu uspeli da joj pomognu. Imala je natecen jezik, krvave desni i cesto se vukla osecajuci velike bolove.

Dr. Belsfild je prepoznao skorbut, iako ne onaj pravi klinicki koji je smrtan za ljude. Pas je proizvodio dovoljno vitamina C da odrzi bolest u hronicnom subklinickom nivou. Posle mesec dana terapije askorbinskom kiselinom(drugi naziv za vitamin C – jednostavno znaci ne imati skorbut) zenka je bila u stanju da trci kao i ostali psi u timu.

Zasto ostali clanovi tima nisu dobili skorbut? Svi su jeli istu hranu. Ovo se dasava zbog jos jednog faktora koji je najcesce ignorisan od strane onih koji veruju da psu nikada nije potrebno vise vitamina C od one kolicine koju sam proizvodi. U jednoj grupi od 104 pasa, nivo vitamina C je varirao od 0.02 miligrama po kubnom cantimetru krvi do 0.84 miligrama – 42 puta vise. Ocigledno, jedan pas moze umirati od potrebe za vitaminom C dok ce drugi pas proizvesti sasvim dovoljno da namiri svoje potrebe.

Ova raznlikost nas takodje void do genetskog faktora. Uzgojni program namenjeni eliminaciji displazije kukova su uspesni do odredjenog nivoa. Na primer, odgajivaci grifona su eliminisali polovinu problema u samo 10 godina koristeci se selektivnim odgojem. Ni jedan program uzgajanja nije postigao 100% efektivnosti. Ako pretpostavimo da je Dr. Belsfild u pravu verujuci da je displazija kukova direktno povezana sa nedostatkom vitamina C, sve pocinje da ima smisla.

Razlicita sposobnost proizvodnje vitamina C je svakako nasledna. Birajuci roditelje bez displazije kukova radi izbegavanja displazije u nasledju, mozda smo nesvesno odabrali one roditelje sa pravim faktorom koji otklanja displaziju kukova – dobrom proizvodnjom vitamina C.



Priroda i nega

Jasno je da displazija kukova nije u potpunosti genetski poremecaj. Selektivno parenje je bilo isuvise uspesno da bi se verovalo u suprotno. Dr. Belsfild kaze da on konstanto vidja zdrave roditelje. Svedski doktor koji je rendgenom snimao vojne pse je zakljucio da psi sa displazijom daju samo 10% vise naslednika sa displazijom nego normalni psi. Ali opet, ako odobrimo Dr. Belsfilodvu teoriju o C vitaminu, sve ima smisla.

Vitamin C ima 300 razlicitih funkcija u telima zivotinja, kao i ljudi. Jedan od najbitnijih je proizvodnja kolagena. Ako celije nazovemo ciglama, kolagen bi bio malter. Bez dovoljno kolagena nemoguce je izgraditi misicno tkivo. Ni kost nije moguce izgraditi, jer kolagen formira sace koje zadrzava minerale u kostima. Osim toga, moguce je imati premalo vitamina C za igradnju kvalitetnog kolagena. Nekvalitetan kolagen gradi slabe misice i kosti

Druga funkcija askorbinske kiseline(vitamina C) je da se izbori sa efektima stresa. Hrani nadbubrezne zlezde i pomaze telu da proizvede svoj kortizo, koje se bori sa histaminom nastalim od umrlih celija. Pacov moze udesetostruciti proizvodnju vitamina C kada je pod stresom. Ljudi ne proizvode vitamin C tako da se sva kolicina vitamina C u telu svodi na ishranu.

Navodno su nasi preci jeli ogromne kolicine voca bogatog vitaminom C, pa za razliku od mnogih zivotinja, nasa jetra nije razvila sposobnost da glukozu pretvara u askorbinsku kiselinu. Psi su slabi proizvodjaci vitamina C. Koza moze proizvesti 5 puta vecu kolicinu vitamina C od psa jednake velicine. Pacov, mali kakav jeste, proizvodi skoro 4 puta vecu kolicinu vitamina C od odraslog psa.

Ne volim pojam “konvencionalna mudrost”. Vrlo cesto, ovaj pojam oznacava verovanje u ono sto vecina veruje, bez obzira koliko to nesto bilo glupo. Ali u ovom slucaju, definicija je tacna. Konvencionalna mudrost kazuje da psi nemaju potrebu za dodatnim kolicinama vitamina c. Dr. Belsfild pita zasto se psi kao i divlje zivotinje na slobodi ponasaju kao da im je potrebo vise? Kada je moguce, zivotinje jedu voce, bobice i vegetaciju koja sadrzi vitamin C.

Po mom iskustvu, postoje dva slucaja u kojima pas jede velike kolicine trave i ostale dostupne vegetacije. Prvi je u slucaju kada dugo trce a voda im nije dostupna. Drugi slucaj je kada su dugo bili zatvoreni. Cak i neki lovacki psi cesto zastanu da pojedu nesto trave pre izlaska u lov. Uvek smo se pitali zasto. Cak smo i razvili par objasnjenja, koja nisu zvucila ispravno. Da li je jednostavno razlog potreba za dodatnim vitaminom C?

Imajte na umu da ne postoji dodatnog vitamina C u vecini komercijalnih hrana za pse. To nije kritika. Kada se dzak otvori, askorbinska kiselina brzo oksiduje. Verovatno bi brzo oksidirala kao mali sastojak u velikom dzaku hrane. Takodje visoko izlaganje toploti u procesu formiranja granula bi verovatno unistilo veci deo dodatog vitamina C. Proizvodjac koji u dzak dodaje askorbinsku kiseli time ne postize nista. Pored toga navedena kolicina nicime nije zagarantovana da je stvarno u dzaku.
Da sumiramo do sada, psi su slabi proizvodjaci vitamina C, u njegovoj hrani nema dodatog vitamina C, i za razliku od nas psu je proporcionalno velicini potrebno daleko vise vitamina C da bi postigao normalan rast. Dok je rast ljudi rasiren na 2 decenije, najveci deo njihovog se odvija u prvoj godini. Sto je rasa veca, to je rast brzi, to je veca potraznja za askorbinskom kiselinom i to je sansa za displazijom kukova veca.

Dr. Belsfild preporucuje da obratimo paznju na stresne situacije tek udomljenog steneta. Stene je u tom uzrastu skinuto sa dojenja, odvojeno od majke, brace i sestara, doneseno na novu nepoznatu lokaciju, vakcinisano i u nekim slucajevima operisano radi uklanjanja zaperaka ili delova repa. Sve ovo se desava u period kada je stene vec stresirano rastom zubica ili ubrzanim razvijanjem. Faktor rasta kroz dodatni stres i masovnu potrebu za kolagenom izaziva veoma veliku potraznju za askorbinskom kiselinom.

Stene u divljini, bas suprotno, ostaje sa svojom majkom, zadrzavo rep i zaperke, ne dozivljava nikakav vid odvajanja, nije izlozeno iglama i nije izlozenu namenskom uvecanju i ostalim ljudskim glupostima. Bolesti i crvi su jedini izvori stresa. Ali stenad u divljini dobija dodatne kolicine vitamina C iz jetri zivotinja koje majka ulovi, ponesto zelene vegatacije i ponekad voca i bobica. Domaca stenad ne dobija nista zato sto je odluceno da im nije potrebno.

Nase stene – u stanju koje se verovatno granici sa subklinickim skorbutom – trci, igra se i skace naokolo sa misicima i kostima slabim zbog nedostatka kolagena. Rast misica ne uspeva da prati rast kostiju. Grebenski misici postaju napeti. Iznenada, u toku jednog kruga trcanja ili nekog nesvakidanjeg pokreta, slab misic propada, i okrugli delovi kostiju se povlace unazad ispadajuci iz casica kukova. Sinovijalna tecnost koja podmazuje okrugle delova pocinje da curi, a kosti pocinju da se delju o casice i skripe. Za par sati, ako ne i ranije, pas dobija displaziju kukova, od koje se nece oporaviti.



Rešenje

Dr. Belsfild je mislio da je resenje ocigledno. Sprecite displaziju kukova dodavanjem vitamina C. On je ovu metodu isprobao na nekoliko legala Nemackog Ovcara, rase koja je karakteristicna po problemima displazije kukova. Ispitivani roditelji su ili imali displaziju kukova ili su u odgoju vec ranije davali stence sa displazijom.

Prva kuja je imala veoma iskrivljene kukove, i po standardu je trebala biti sterilisana kako bi se sprecila otezana trudnoca. Dr. Belsfild joj je davao 2,000 miligrama(2grama) vitamina C dnevno od trenutka kada je postal skotna. 8 stenaca je rodjeno, kojima je davano 50 do 10 miligrama tecnog vitamina C od rodjenja do kraja perioda dojenja. Od tog trenutka do 4 meseca starosti, 550 miligrama praskastog vitamina C je dodavano u njihovu hranu. Ova kolicina je povecana na 1,000 miligrama do 18 meseci starosti, pa na 2,000 miligrama sve do 24 meseca. Ni jedno stene nije dobilo displaziju.

Jos jedna kuja je ranije podlegla studijama o displaziji kukova u 2 navrata. U svakoj o studija, pola njenih stenaca je dobilo displaziju. Nakon toga opet je parena i vitamin C je bio dodavan pod Dr. Belsfildovim vodjstvom. Dala je 11 stenaca sa perfektnim kukovima. Sve u svemu, 11 legala je praceno u ovu svrhu za period od preko 5 godina. Kada su potomci stari 2 godine snimani, svi su bili zdravih kukova.

Testiranje se zavrsilo 1976. godine, i ukoliko pitate Dr. Belsfilda, problem displazije kukova je bio resen. On je na tut emu objavio clanak u profesionalnom zurnalu.

Da li je zaista bilo gotovo? Tesko. Dr. Belsfild je napao popularnu genetsku teoriju koju su svu “znali”. Umesto da su probali tretman koji je on predlozio i ubedili sebe u njenu tacnost vecina profesionalaca je ismevala Dr. Belsfilda za neobavljanje boljeg eksperimenata u koji bi uveo i drugu stranu(pse koji ne bi dobijali vitamin C). Cak je nazvan varalica i sarlatan.

“To je stvarno bolelo” rekao mi je Dr. Belsfild. “Ja sam samo mali prakticar koji je potrazio bolje nacine kada oni konvencionalni nisu funkcionisali. Neka univerziteti dokazu sta je tacno. Ja sam zeleo da stvarno pomognem zivotinjama, a ne da cekam bolji dokaz dok psi pate.”

To su upravo moja osecanja. Dr. Belsfild je u medjuvremenu povecao dozu vitamina C i pomesao ga sa drugim vitaminima i mineralima. Takodje je mesao sa Esterom – C. Trenutno ispitujem obe kombinacije na psima lovcima lisica.

Sta god radili, ukoliko podizete leglo obezbedite stencima potreban vitamin C. Ukoliko kupujete stene, ubacite vitamin C u ishranu od momenta kada ste ga doveli kuci. Nema smisla rizikovati sa displazijom kukova samo zato sto apsolutni dokaz jos uvek nije utvrdjen.


Dnevna proizvodnja vitamina C za razlicite zivotinje:





Izvor:  www.belfield.com

Van mreže Atila

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 900
  • Atila The Silent Killer
  • Member since: Mar 23, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #3 poslato: 23 Mart, 2012, 18:10:23 »
Bok,

je li itko isprobao ovu terapiju vitaminom C na psu s displazijom i ako da, na koji način mu je davao taj vitamin (tablete, posebna prehrana...)?
Sestra mi ima bull terijera s displazijom i pas je na Caniviton prahu i dobro se osjeća, ali nas zanimaju i druge alternative.
“Dogs do speak, but only to those who know how to listen.”
― Orhan Pamuk

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #4 poslato: 23 Mart, 2012, 19:56:06 »
Ne verujem da je iko isprobao terapiju vitaminom C, barem ja ni na jednom forumu sa ovih prostora nisam uspeo da pronađem taj podatak.

Koji stepen displazije mu je dijagnostifikovan ?

Van mreže Atila

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 900
  • Atila The Silent Killer
  • Member since: Mar 23, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #5 poslato: 23 Mart, 2012, 21:31:22 »
Lijevi kuk d/e, desni e1.

Mlad je pas, ima 3 godine i vizualno nema nikakvih poteškoća, osim što se štedi u kretanju; ne skače isl. Drži ga se na mršavijoj strani i jako je aktivan, dnveno je min u 10 km šetnji.

Od 1. godine je na Caniviton prahu i pomaže mu, međutim, htjeli bismo isprobati i još nešto, ako mu može pomoći, posebice jer je na kuhanoj hrani, posebno spremanoj za njega pa mu nije teško dodavati namirnice bogate vitaminom C u prehranu.

koje su uopće sve namirnice bogate vitaminom C; AA mi je spomenula peršin, ali koliko mu davati, ako on ima 32kg?
“Dogs do speak, but only to those who know how to listen.”
― Orhan Pamuk

Van mreže krisb

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 5762
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #6 poslato: 23 Mart, 2012, 21:41:00 »
To je neki krupan pas kad ima 32 kg...Treba paziti samo da se namirnice bogate C vitaminom daju sveže, jer je vitamin C termolabilan, dakle iščezne na višim temperaturama. Obzirom da se tom psu priprema hrana mogli bi sa nama da podele neki recept  sm wink

Van mreže Atila

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 900
  • Atila The Silent Killer
  • Member since: Mar 23, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #7 poslato: 23 Mart, 2012, 21:48:12 »
Da, velik i krupan bull. Pas je kod sestre tako da za recepte moram pitati nju  sm redface

Ja samo imam udjela u savjetovanju i maženju  sm lol
“Dogs do speak, but only to those who know how to listen.”
― Orhan Pamuk

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #8 poslato: 23 Mart, 2012, 22:55:13 »
Vodite ga na plivanje! Vidim neku vodu na tvom avataru, ako ste na moru nek pliva što češće. Plivanje je aktivnost koja ne opterecuje zglobove i kosti, a razvija mišće koji će preuzeti deo opterećenja kukova.

Što se tiče Canivitona, neki kažu da je on više kao neko preventivo rešenje, da je slab itd. Ali to je sve individualno, ako njemu pomaže ne treba menjati. Što se tiče drugih preparata u vezi displazije najčešće se preporučuju:

GAG forte - http://www.canina.rs/gag_forte.html

Alavis 5 - http://www.alavis.cz/en/alavis-5

Alavis 3 - http://www.alavis.cz/en/alavis-3

Cosequin - http://www.nutramaxlabs.com/Vet/Products/Cosequin-DS.aspx

Chassoton -  http://www.pet-centar.hr/detalji_proizvoda.5d3e7804025c4020b76706ff7e590cfd.vetoquinol-chassoton-4-za-stabilizaciju-lokomotornog-sustava-400-g.aspx

Trenutno mi ne pada na pamet ništa više.....

Cima peršina ima najviše C vitamina, e sad pojma nemam koliko ga davati.... Negde sam iskopao da peršin ima 130 mg/100g, ako ti to nešto znači  sm zelenko

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #9 poslato: 02 April, 2012, 21:41:51 »
Displazija kukova uzrokovana lošom prehranom kao nenasljedna bolest kostiju kod pasa
(ISBN 3-9807236-o-7)

U svojoj novoj knjizi K.D. Kammerer istražuje čitav razvoj pseće ishrane u proteklih tisuću godina, sve do kraja 1999. godine kao i bolesti kostiju koje su vezane za prehranu. Ostale pseće bolesti koje uzrokuje prehrana bit će predmet nastavka ove studije koja će biti izdana tijekom 2000. godine i čiji će naslov biti : «Ishrana i loša ishrana pasa» u kojoj će bioaktivni sastojci i sekundarni nutrijenti važni za dugoročno pseće zdravlje biti opisani do u detalje.
Autor slaže činjenicu na činjenicu i stvara impresivan, šaroliki mozaik koji na koncu otkriva koban scenarij.

12 teza Klausa Dietera Kammerera:

1. Kao i u svim zemljama Zapada, oko 80- 85 % od otprilike 5.5 milijuna pasa u Saveznoj republici Njemačkoj pati od manje ili više kronične pretilosti ili debljine, oštećenja jetre, metaboličkih oboljenja, gastrointestinalnih poremećaja vezanih za nefunkcionalnost gušterače, bolesti krvožilnog sustava s vaskularnom sklerozom, oslabljenog sustava imuniteta uz učestale alergije, infekcije i karcinome, te niza poremećaja kostura i mišićja, pogotovo displazije svih zglobova, a naročito kukova. Očekivana životna dob pasa je bitno smanjena, a kao uzrok smrti u statistikama prvo mjesto zauzima rak.

2. Slično tome, 80-85 % pasa se hrani isključivo ili dijelom industrijski proizvedenom hranom, čiju hranjivu vrijednost, osim što su sirovine izuzetno niske kvalitete, znatno umanjuju i pogreške pri formulaciji i proizvodnji iste. Smrtnost od gore navedenih bolesti u posljednjih 30 godina je nepogrešivo povezana s prodajom industrijske pseće hrane. Bolesti kostiju, a pogotovo displazija kukova, su direktno povezane s desetljećima loše ishrane kojom su psi podvrgnuti i njezina su neposredna posljedica.

3. Princip koji se primjenjuje u proizvodnji moderne pseće hrane preuzet je iz masovnog uzgoja domaćih i životinja za klanje, pogotovo svinja i teladi, koje se inače hrane mješavinom primarnih nutrijenata: ugljikohidratima, bjelančevinama, mastima, te mineralima i vitaminima čiji je udio izračunat kako bi pokrenuo brz rast i dobivanje na težini. Za potrebe trgovine na malo, vreće od 25 i 50 kg hrane za telad i svinje bi se prepakirale u manje vreće i konzerve uz dodavanje vode i do 80 %. Ova se hrana razlikuje od one za stoku samo po sintetičkim aromama, pojačivačima okusa i mirisa posebno za pse, kao i po pomno biranom, atraktivnom dizajnu ambalaže. Današnja se pseća hrana od stočne razlikuje i po tome što uglavnom sadrži soju koja često «glumi» meso i mesne okruglice. Genetski manipulirana soja u hrani dovodi do stvaranja masnih naslaga u organima, a fitoestrogeni dovode do patoloških promjena na kosturu. Dakle, nije samo navodna nasljednost displazije kukova preuzeta iz uzgoja domaćih i životinja za klanje, već i osnove prehrane.

4. Zagrijavanje sirovina parom pod pritiskom, do temperature od 250 stupnjeva Celzija, i nakon toga, sušenje vrućim zrakom ne samo što razbija ugljikohidrate, već uništava i bjelančevine, masti i sve prirodne vitamine. Uništeni su i izmijenjeni i sekundarni nutrijenti i bioaktivni sastojci vitalni za zdravlje životinja. Dodaje se standardni miks vitamina i minerala, obično i previše. Fitoestrogeni, spojevi koji se nalaze u biljkama i djeluju poput estrogena, ostaju neizmijenjeni i time pričinjaju dosta štete organizmu, pogotovo metabolizmu kostiju, dok naslage masti dovode do skleroze krvnih žila, a time i do hipertenzije, srčanih bolesti i problema sa cirkulacijom. Ovakve metode hranjenja pasa dovode do toga da se psi moraju hraniti sondama i infuzijama zbog teških želučanih tegoba, do teške koštane distrofije, osteohondroze, hormonalnih poremećaja, kao i hipervitaminoze A i D3 vitamina s kojom su povezane patološke promjene na kostima, uključujući i displaziju kukova. Predoziranje vitaminom D3, bilo preko hrane ili vitaminsko-mineralnih pripravaka može uzrokovati Legg-Calve-Perthesovu bolest koja se očituje aseptičkom nekrozom glave bedrene kosti i dovodi do displazije.. Mnoge vrste hrane za pse sadrže i otvarače apetita koji stimuliraju konzumaciju, što rezultira debljinom, a kasnije dovodi do kroničnih bolesti mnogih organa, a posebno krvožilnog sustava. Moderna hrana za domaće životinje stvorena u laboratorijima postala je jedan od uzroka odgovornih za nastanak displazije kukova kod pasa. Dok se telad i svinje, nakon što dostignu određenu veličinu i težinu u nekoliko mjeseci, ubijaju, i time bivaju pošteđeni mučnog života sa svojim patološki iskrivljenim kosturima, psi moraju živjeti s tim do kraja svojih života.

5. Nasljednost displazije kukova i ostalih bolesti kostura kod pasa nikad nije bila demonstrirana. Prvi veterinari koji su istraživali etiologiju displazije kukova, elaborirali su niz hipoteza od kojih je kao pobjednički kandidat konačno izabrana teza o višefaktornoj nasljednosti, jer se činilo da sve objašnjava. Slijedeći istraživači prihvatili su te pretpostavke i održavali tu tezu na životu. Drugi su pisali objašnjenja koja su zadovoljavala njihove sponzore, a sve zbog novca. Ironično je, ali 1968. godine, profesor Helmut Meyer, stručnjak za prehranu, stariji asistent i budući direktor Instituta za prehranu životinja pri hanoverskom Veterinarskom fakultetu izdao je studiju o nasljednosti displazije kukova kod pasa, iako to nije bila njegova uska specijaliziranost i nije imao znanja o psećoj genetici, ali je zato sklapao unosne poslove s Waltham/Effem firmom koja proizvodi pseću hranu. I tako se, malo-pomalo, stvorila dogma o višefaktornoj (poligenetskoj) nasljednosti displazije kukova.

6. Vjerojatno je ironija sudbine da je displazija kukova kod pasa doista višefaktorna bolest, uzrokovana mnoštvom poremećaja, a koji su opet uzrokovani lošom prehranom.

a) Rahitis (omekšavanje kosti uslijed nedostatka kalcija i vitamina D3)
b) Moeller-Barlowova bolest (skorbut uzrokovan nedostatkom vitamina C)
c) Vitamin A+D3 hipervitaminoza (toksična predoziranost)
d) Legg-Calve-Perthesova bolest (nekroza glave bedrene kosti)
e) Genu valgum (x-erice)
f) Hormonalni poremećaji (poremećaji štitnjače itd.)
g) Osteohondroza
h) Koštana distrofija
i) Pretilost (višak tjelesne težine)
j) Prenaprezanje prilikom kretanja

Metabolički poremećaji, kao i prehrambeno/hormonalni poremećaji koji se kriju u patologiji navedenih stanja dovode do displazije čitavog kostura i mogu se pronaći u rasponu od vrlo blagih i klinički nedijagnoziranih bolesti do vrlo ozbiljnih i teških deformacija. S obzirom da su dinamika i statika pokreta najizraženije u zglobovima kukova, tu se obično razvijaju i prve deformacije. Displazije se mogu pojaviti i na svim ostalim zglobovima i primijetile bi se na svim psima sa displazijom kukova kad rendgensko očitanje ne bi bilo ograničeno samo na kukove. Mnogi slučajevi displazije kukova popraćeni su displazijom ramenih, lakatnih i koljeničnih zglobova.

7. Etiologija i patogeneza displazije kukova može biti objašnjena višefaktornošću, ali bez genetskog faktora. Također, displaziju kukova treba gledati kao komplikaciju metaboličkih bolesti kod štenaca i mladih pasa i kao simptom opće prehrambeno/hormonalne bolesti, i ne kao nasljednu, izoliranu anomaliju acetabuluma (konkavno zglobno. tijelo u koje ulazi glava bedrene kosti) i bedrene kosti.

8. Multinacionalne korporacije Nestle (Alpo, Fancy Feast, Friskies, Migthy Dog), Colgate-Palmolive (Hill’s Science Diet), Procter & Gamble (Iams, Eukanuba), Heinz (Amore, Gravy train,Recipe, Verts) i posebice Mars sa svojim podružnicama Waltham i Effem (Advance, Cesar, Chappy, Formula, Frolic, Kal Kan, Mealtime, Pedigree)
drže kontrolu nad tržištu industrijske hrane za pse i mačke vrijednom više milijardi dolara, uključujući 90% europskog tržišta. Ralston Purina (Pro Plan, Purina) i Royal Canin (Selection, Size mini-medium-maxi) također zauzimaju važno mjesto. Effem vodi na njemačkom tržištu hrane za kućne ljubimce s otprilike 75-80%. Tržište vrijedi 3.500 milijuna njemačkih maraka, od čega Effem obrne 2.000 milijuna i ima 1.000 milijuna čistog profita. Ove velike korporacije stoje iza mnogih malih proizvođača.

9. Ova poslovna carstva imaju gotovo neograničena sredstva za oglašavanje. U zapadnim zemljama, imaju više od 10.000 milijuna DM za trošenje na reklamiranje pseće hrane. Samo u Saveznoj republici Njemačkoj, Mars zajedno s Walthamom i Effemom investira skoro 500 milijuna godišnje u javni i privatni sektor, novac kojem je namjena oglašavanje na billboardovima, letcima, na TV-u, te u novinama i časopisima. Časopisi o psima su gotovo posve pod kontrolom proizvođača hrane za kućne ljubimce, i kao takvima, dopušteno im je objavljivati samo one članke koji se ne kose s interesima sponzora. Znanstvena udruženja i njihovi dužnosnici također uživaju financijske povlastice. VDH (njemački kinološki savez) i članovi njegove uprave također godišnje dobivaju velik dio kolača, vrijedan nekoliko milijuna i treba ih smatrati podmićenima. Sav taj novac treba kupiti ljude i glasove, a potajno se novac isplaćuje i strankama, institucijama i pravosuđu.

10. Veterinarska profesija danas gotovo robuje ovim multinacionalnim korporacijama. Mnogi veterinari žive od tog podmićivanja. Od 20 tisuća veterinara u Saveznoj republici Njemačkoj 20-25% njih je nezaposleno još 20-25% bi zatvorilo svoje ordinacije i pet shopove da godišnje ne primaju u prosjeku 40-50 tisuća DM, koliko im treba da pokriju svoje troškove, i to od prodaje posebne dijetne hrane za ljubimce kao i snimanja kukova za potrebe VDH. Znatne pogodnosti u novcu i naturi pronalaze svoj put do studenata veterine, asistentskog osoblja i samih veterinara. Vodeći veterinari i znanstvenici specijalizirani za prehranu su bez iznimke potkupljeni i putuju svijetom na trošak raznih kompanija. U zamjenu za novac i povlastice, zbog svog vlastitog interesa preporučuju i hvale proizvode kompanije koja ih je uzela pod svoje, ne spominjući loše posljedice takve prehrane. S obzirom da se čitavo oglašavanje financira iz profita od prodaje pseće hrane, ispada da vlasnici pasa plaćaju pranje mozga kojem su konstantno podvrgnuti svojim vlastitim novcem, i ne shvaćajući da su tim proizvodima cijene nabijene do neba bez ijednog održivog razloga. Isto, ili slično, se događa i u drugim zemljama.

11. Spomenute kompanije, a posebice Walthem/Effem pokrenuli su dogmu o bolestima kostura kao nasljednim, a sve da sakriju kontinuirane greške u metodologiji proizvodnje hrane za kućne ljubimce i podupiru tu kampanju već više od tri desetljeća. Svi reputativni veterinari u SAD, Velikoj Britaniji i Njemačkoj koji su proučavali ili proučavaju displaziju kukova kod pasa, svojedobno su primili «poticaj» od Waltham/Effema, Ralston Purine ili drugih kompanija. Financijskim kalkulacijama i marketinškim strategijama ne trebaju zdravi, već bolesni psi. Bolesti raznih organskih sistema uzrokovane lošom prehranom dale su tržištu novi zamah i inovacije u vidu brojnih dijetetskih proizvoda koje prodaju veterinari, kojima industrija ne samo što besplatno dovozi različite brandove hrane, već i bolesne pse koji će tu hranu konzumirati. Ovo je u potpunosti korumpirani sustav, a i industrija i veterinari sudjeluju u zataškavanju jedne od najvećih prijevara i skandala u povijesti veterinarske medicine.

12. Loša ishrana pasa i dogma o nasljednosti displazije kukova je, kao prvo, dvostruka greška i katastrofa za pseće zdravlje stvorena i održavana više od četiri desetljeća uz pomoć industrije i profesora na veterinarskim fakultetima u SAD, Velikoj Britaniji i Njemačkoj, a koji su u službi te iste industrije, katastrofa koja se jedino može opisati kao pogreška tisućljeća u veterinarskoj medicini: kroz svo ovo vrijeme milijuni pasa diljem svijeta se hrane tom hranom dok se ne razbole ili ne uginu. Reformacijom pseće ishrane, poboljšanjem kvalitete i eliminiranjem metodologijskih pogrešaka u proizvodnji, smrtnost od raznih psećih bolesti uzrokovanih prehranom može se značajno smanjiti, a također bi se mogla značajno smanjiti i učestalost bolesti kostura povezana s displazijom kukova.

Dieter Kammerer.
Version of 20.09.2000

Dieter Kammerer je novinar, specijalizovan i obučen za komentarisanje i praćenje naučnih događanja i studija. Displazija kukova uzrokovana lošom prehranom kao nenasljedna bolest kostiju kod pasa (u originalu - The Error of the Millennium in Veterinary Medicine) je nastavak rada sa jednim drugim autorom, Marc Torrel-om veterinarom, koji je napisao knjigu "Tridesetgodišnji rat" i time izazvao gnev kolega, pa se povukao.

Izvor: http://www.ljubimci-forum.com

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #10 poslato: 08 April, 2012, 10:16:59 »

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #11 poslato: 08 April, 2012, 21:31:11 »
Zanimljivo.....

Tokom prve godine rasta naši mladi psi plivaju najmanje dva puta nedeljno tokom proleća, leta i jeseni. Plivanje traje najmanje 15 minuta. Plivanje služi kao prevencija za bolesti skeleta i zglobova, takođe samanjuje rizik od HD i ED.



Tokom prolećnih i letnjih meseci naši stariji psi plivaju dva puta nedeljno. To je jako dobro za njihove mišiće koji će se ponovo izgraditi, pošto zbog svojih godina više nisu u stanju da se kreću tako dobro i tu plivanje mnogo pomaže. Na slici je 12 godina star Barrett.



http://www.house-barrett.com/index1.htm

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #12 poslato: 08 April, 2012, 22:40:10 »
Tekst je napisao veterinar i odgajivač zlatnih retrivera....


BOLESTI KOSTIJU I ZGLOBOVA KOD MLADIH PASA

DA LI JE ONO U ŠTA VERUJEMO ZAPRAVO POTPUNO POGREŠNO?

Displazija kuka, Displazija lakta, Osteohondritis. Ove bolesti su i dalje veoma zastupljene kod mladih pasa, posebno kod velikih rasa, uprkos sve većem broju rendgenskih snimaka i selekciji. Šta radimo pogrešno ? Zašto se ovi problemi javljaju i ponavljaju u pažljivo selektovanim linijama pasa ? Naš neuspeh da eliminišemo Displaziju kuka i lakta nas tera da se zapitamo “da li su naši napori potpuni promašaj?” Da li rešenje treba da tražimo na drugom mestu?
Displazija (ili ostala skeletna oboljenja mladih jedinki) potiče od problema koje je moguće u potpunosti izbeći. Da li uzrok trazimo na potpuno pogrešnom mestu ? Odgovor je najverovatnije DA. Većina pasa kod kojih se razvije Displazija kuka i lakta, na tome mogu zahvaliti nepravilnoj ishrani I nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, pre nego lošim genima. Dozvolite da vam objasnim. Nažalost, ono što mi veterinari ne znamo o displaziji kuka i lakta daleko nadmašuje ono što znamo. Na sreću postoje odgovori, oni se nalaze u istoriji ovih bolesti.  Prihvatajući činjenicu da nam istorija jasno daje do znanja koji su uzroci displazije kukova i laktova, dovodi do kristalno jasnih rešenja. Ironično je to što su nam uzroci i rešenja ispred nosa decenijama. Opšteprihvaćena je “istina” da loši geni izazivaju nastanak Displazije kuka i lakta. Mi pretpostavljamo da su pokušaji da se ovi geni uklone bili nemogući. Ipak, niko nije postavio pitanje “koje to tačno gene mi pokušavamo da eliminišemo?” Ti geni nikad nisu identifikovani zato što ih niko i ne traži. A ako ne znamo koje gene tražimo, kakve su nam šanse da ih se oslobodimo ? Cak i ako bismo mogli da ih uklonimo, da li ćemo njihovom eliminacijom izbrisati  i osobine koje želimo da  zadržimo ? ISHRANA I FIZIČKA AKTIVNOST igraju ključnu ulogu u razvoju kostiju. U svim šemama Displazije kuka i lakta, niko ne postavlja pitanje šta i koliko je svaki pas jeo i kakvu je fizičku aktivnost imao dok se skelet razvijao ? Ishrana i fizička aktivnost su ignorisane jer smo smatrali da ne igraju nikakvu ulogu u razvoju skeleta. Kao što pretpostavljamo da su sve abnormalnosti na rengendskim snimcima prouzrokovane jedino lošim genima, mi ignorišemo osnove biologije i genetike koje nam govore da to ne može biti istina. Uloga ishrane i fizičke aktivnosti u razvoju skeleta je od ključnog značaja. Ishrana i fizička aktivnost u interakciji sa genima, utiču na pravilno ili nepravilno formiranje kostiju i zglobova. Za svakog psa koji ima bolest kostiju, moramo se zapitati sledeće: " Koliki je odnos izmedju doprinosa gena, lose ishrane i neodgovarajuce fizičke aktivnosti.” Ako su ishrana i neodgovarajuća fizička aktivnost bili jedni od ključnih faktora, logika nam govori da oni moraju biti prva oblast koju treba ispitati pri traženju rešenja. Postoji još fundamentalnih pitanja. Koliko dugo ovi problemi muče naše pse ? Deset, sto ili hiljadu godina ? Da li su ove bolesti nov fenomen ? Iznenađujuć odgovor je da su ove bolesti kostiju i zglobova produkt dvadesetog veka.

Priča počinje iznenadnom pojavom Displazije kuka 1930-ih godina, kada se smatralo da je to retka bolest, nepoznata do tada. Do 1965 godine Displazija kuka i lakta je identifikovana kod 55 rasa pasa širom sveta. Prepoznati su karakteristicki problemi. Za samo 30 godina, psi su  pretrpeli   iznenadnu pojavu i brzo širenje ovih i mnoštvo drugih problema skeleta uključujući i ramena, laktova, zglobova i kolena; i svi su postali od retkih ili nepostojećih do previse uobičajenih. Do 1950 opšteprihvaćena “istina” je bila ta da su uzroci Displazije kuka i lakta bili genetski. “Istina” nikada nije dovodjena u pitanje uprkos tome što su sve šeme koje se oslanjaju na “istinu” (koje pocivaju na toj “istini”) za eliminisanje displazije kukova i laktova u potpunosti bile nespešne. Oba ova problema i dalje ostaju ozbiljna, svakodnevna i naizgled nemoguća za eliminisanje. Ako ove bolesti nisu postojale pre 1930 godine, odakle su došle ? Šta je uzrok da se pojave i tako brzo prošire ? Zašto su sada toliko uobičajene ? Osnovi biologije nalazu da se veliki broj gena koji su vezani za propadanje kostiju nije mogao iznenadno pojaviti medju psima i raširiti strahovitom brzinom za 2 ili 3 decenije na većinu rasa, a naročito onih krupnijeg rasta. Ovi tipovi gena su od uvek bili prisutni, s tim što nisu prouzrokovali nikakve probleme sve do 1930-ih kada je neka od promena u okruzenju uticala na ispoljavanje ovih gena. Mi veterinari nismo voljni da se suočimo sa ovom mogucnošću zato što smo ulozili ogrman emocionalan i profesionalan napor i razvili teoriju (u saradnji sa odgajivačima) po kojoj verujemo da su svi problemi vezani sa kosti i zglobove vašeg psa prouzrokovani samo genima i da se shodno tome mogu odstraniti JEDINO pravilnim uzgajanjem. Proizveli smo ogromnu mašinu koja je bazirana na rendgenu i zdravoj redukciji gena koji prouzrukuju dizplazije laktova i kuka. Nažalost, ova mašina je napravila mali napredak nakon desetina godina bezobzirnog eksperimentisanja sa velikim brojeva leševa. To nameće pitanje, da li neuspeh ovih šema isključuje gene kao osnovni uzrok problema sa kostima i zglobovima? Ni najmanje. Pedeset godina uzaludnog truda jasno pokazuje da je osnovni problem prouzurkovan velikom promenom u okruženju koja se odigrala 1930-ih. Ova promena je dovela do ekspresije gena, sto je donelo probleme sa displazijom medju psima. Sta se to promenilo? Srećom, ne moramo mnogo da razmisljamo da bi smo otkrili odgovor. Tokom 1930-ih ishrana naših pasa se drastično promenila. Do tada je većina ljudi svoje pse hranila na način kakao su se oni hranili tokom evolucije, sirovom, svežom, neobrađenom hranom sa malo žitarica. 1930-ih ovaj vid ishrane je zamenjen ishranom koja se sastojala od kuvanih žitarica, mesa (podrazumeva meso koje je sveže ušlo u proizvodnju, i kao takvo sadrži veliki procenat vlage. Na sastavu hrane moze biti navedeno kao prvi, najzastupljeniji sastojak, ali tokom proizvodnje dehidrata, nije vise najzastupljeniji sastojak.  Uglavnom proizvođači naglase procentualni udeo kao svežeg(neobrađenog) mesa. Precizirano je od koje je životinje meso) koštanog brašna i dodatka kalcijuma. Novoj ishrani su nedostajali sirovi delovi zivotinje koje su psi milionima godina jeli u prirodi kao sto su – kosti i organi, riba, ptice, biljke kao i fekalije i zemlja.

Ove promene su se desile tokom Velike depresije 1930-ih godina. Vlasnici pasa su tražili jeftiniju alternativu za svežu hranu kojom su inače hranili svoje spe. Mudar biznismen shvatajući ogroman novčani potencijal na tržištu hrane za pse zalaže se za korišćenje komercijalno proizvedenih svinja, teladi i živine i ubacujući dodatni kalcijum formira novu hranu za pse.
Po prvi put u milionima godina evolucije pasa, našim psima su uskraćene sveže namirnice I oni su primorani da jedu hranu koja se sastoji od kuvanih žitarica, mesnog brašna (u pitanju je nešto kvalitetniji sastojak mesno brašno napravljeno od zivotinjskog tkiva, s tim sto udeo mesa(mišićnog tkiva) nije, a kao sastojak komercijalnih hrana navodno ne uključuje klanični otpad poput perja, rogova, papaka, iznutrica....) i koštanog brašna zajedno sa veštačkim kalcijumom. Ta masovna promena ishrane se dogodila paralelno sa još agresivnijim pristupom fizičkoj aktivnosti. Ove promene, a posebno promene u ishrani su se pokazale kao idealan skup uslova koji je omogućio određenim genima da se istaknu u obliku bolesti skeleta. Komercijalna hrana za pse se jako malo promenila. Međutim, sada postoji veliki broj dokaza da je ova katastrofalna promena u ishrani (i fizičkoj aktivnosti) izazvala haos na kostima i zglobvima naših pasa, naročito velikih i gigantskih rasa, čiji genetski sklop ih čini posebno osetljivim na ove promene. Nova usiljena ishrana, dizajnirana za ubrzan rast i tov stoke, utiče na ubrzan rast i gojaznost kod naših štenaca. Ubrzanoi dobijanje na težini, smanjuje sposobnost njihovih mekanih mladih kostiju da se paravilno razviju. Visok nivo skroba je doveo do štetnih  hormonalnih promena koje su dalje uticale na jako loš razvoj kostiju. Prekomerno i nedovoljno unošenje hranljivih sastojaka, uz gubitak svih zaštitnih materija  koje se nalaze samo u svežoj sirovoj hrani, naneli su joć jedan udarac na razvoj kostiju. Prekomeran veštački kalcijum izaziva dodatne probleme. Preterano fizicko forsiranje mladih, mekanih kostiju omogućava savrsene uslove za skeletna oboljenja kod mladih pasa.Ovi problem su naročito prisutni kod velikih rasa koje se brzo razvijaju, kod  onih sa slabije razvijenim mišićima, kod  gojaznih pasa i kod rasa koje su podlegle nekontrolisanom parenju. Kao što možete videti, uzroci Displazije kuka i lakta su nešto mnogo više od genetike.
Ali šta je sa genima ? Ako su geni osnova problema, zašto pokušaj uklanjanja tih gena nije rešio problem ?

Odgovor je jednostavan, mi nismo rešili problem zato što geni nisu bili uklonjeni. Uprkos godinama selekcije i uklanjanja iz priploda pasa sa nepravilnom strukturom skeleta (utvrdjenom na osnovu radiografskih snimaka), i parenja samo pasa sa zdravim kostim i zglobovima (utvrdjenim na osnovu radiografskih snimaka), geni koji izazivaju te probleme i dalje postoje Zašto ?
Zato što niko nije pitao “koje gene se trudimo da uklonimo?” Geni koje moramo eliminisati su veoma dobro poznati. Oni se pojavljuju u većini tekstova koji se bave Displazijom kuka i lakta, ali ih niko kao takve nije prepoznao. Geni koji imaju predispoziciju za skeletna oboljenja naših mladih pasa su geni koji utiču na veličinu, ubrzan rast, malu mišićnu masu i na kraju geni koji se tiču velike gojaznosti. Može li biti tako jednostavno ? Da može, toliko je jednostavno i toliko teško. Glavni problem je da su upravo ti geni geni koji se tiču veoma distinktivnih karakteristika svake rase.
Geni koje želimo da eliminišemo da bi rešili problem Displazije kuka i lakta, su isti oni geni koje želimo da zadržimo. Da bi zadržali rase u njihovom prepoznatljivom obliku, većinu gena koji imaju predispoziciju za skeletna oboljenja ne smemo ukloniti. Ovo čini uzaludnim svaki pokušaj koji predlaže genetsko rešenje.
Da bi rešili problem bolesti kostiju i zglobova kod mladih pasa moramo se podsetiti osnovnih faktora koji izazivaju te probleme a pojavili su se 1930-ih. To su faktori koje moramo eliminisati! Ključ za eliminisanje bolesti kostiju kod mladih pasa je u ishrani i fizičkoj aktivnosti, na sreću to su dva fakora nad kojima svaki odgajivač I vlasnik psa ima maksimalnu kontrolu. Mi moramo vratiti nase pse na onaj režim vežbanja koji su primenjivali kroz evoluciju. Od velikog značaja je da se pronadje hrana koja bi na polju nutritivnih vrednosti predstavljala ekvivalent hrani koju su psi jeli kroz evoluciju.

Ovo je jednostavno. Ishrana pasa kroz evoluciju se sastojala od 50 – 60% sirovih mesnatih kostiju, 20 – 30% sirovog izgnječenog povrća i voća, 10% iznutrica, bez veštačkog kalcijuma, zajedno sa jednostavnim dodacima kao što su alge, laleno brašno, riblje ulje i jogurt. Sa ovom dijetom ne treba preterivati. Štenci rastu polako, kako im je priroda namenila. Dovoljno je stenad hraniti onoliko koliko ce im obezbediti rast od 60-70% maksimalne moguce stope rasta. Aktivnosti slične onim kroz evoluciju su od vitalnog značaja. Da bi kosti pravilno rasle zahtevaju normalnu količinu naprezanja. Ni previše ni premalo. Jedina za kosti zdrava fizička aktivnost mladih pasa je IGRA. Mnogo igre, ne grube igre, ali igre gde štenci stanu čim postanu umorni. Sve dok se kosti ne razviju to je jedina fizička aktivnost koju bi priroda/bog/evolucija naložila. Odrasli na ovaj način, bez obzira koje gene nasledili ogromna većina štenaca će rasti pravilno i zdravo, sa malim ili bez tragova Displazije kuka I lakta.  Medjutim, nekoliko štenaca će i pored svega zadobiti odredjene problem sa skeletom, i to su štenci koji imaju gene koji su direktno uticali na pojavu tih problema, gene koji ce se ispoljiti bez obzira na ishranu ili aktivnosti štenca. To je pravo vreme da se životinja izdvoji iz uzgojnog programa.
Da li treba I dalje da snimamo naše pse ? Da! Kombinovanjem radiografskog programa sa pravilnom kontrolom mi ćemo povećati šanse za pravilnim podizanjem štenadi i eliminacijom bilo kog gena koji je direktno odgovoran za pojavljivanje skeletnih problema, zadržavajući većinu predisponiranih gena kako bi zadržali karakteristike rase.
Ukratko, štenci moraju rasti polako, ne smeju biti gojazni, ne treba dodavati veštački kalcijuma i treba primenjivati evolutivni način ishrane sa sirovim mesnatim kostima.
Dok skelet štenca ne sazri, jedina fizička aktivnost koja je dozvoljena je igra sa svojim vršnjacima po godinama i veličini. Ovo će prouzrokovati normalan stres koji omogućava normalan rast i razvoj.
Ovo su jednostavni ali moćni alati, oni skelet psa održavaju zdravim milionima godina.
Koristeći ih eliminisaćemo većinu bolesti kostiju kod mladih pasa, bez obzira što su “loši” geni prisutni. Da li je ono u sta verujemo zapravo potpuno pogresno kada govorimo o podizanju mladih pasa ?
Razmislite pžljivo pre nego što odbacite ideje iznete u ovom članku. Ukoliko ne koristite ove jednostavne ali efikasne metode, i ne posmatrate problem sa genetske tačke gledišta možete doći u situaciju da vam odgoj pasa postane težak i bolan proces koji će vas uz to i dosta koštati.

Napisao Dr Ian Billing Hurst

Pre BARF-a

Ja sam nov u BARF ishrani iako sam koristio neke osnove ovog načina ishrane pasa. Knjige koje je napisao doktor Billing Hurst su fantasticne I nakon samo jednog čitanja će vam potpuno promeniti način razmišljanja.

Pre nego sto sam svoje pse prebcio na barf ishranu, jedan od mojih goldena  je imao problema sa krznom, linjanje je bilo prisutno tokom cele godine. Takođe imam Jack Russel terijera koji se konstantno češao.

Posle BARF-a

Sada 7 meseci kasnije ja sam odušvljen promenama koje su nastale i stvarno uživam u pripremi hrane za svoje pse. Ja sam danas potpuno posvećen BARF ishrani.

Krzno mog golden nikada nije bolje izgledalo, linjanje je svedeno na minimum, gotovo da se ni ne linja.
Moj Jack Russel je prestao da se češe.

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #13 poslato: 22 Jun, 2012, 21:35:30 »
dosta prirodnih preparata i suplemenata može da se koristi kako bi pomoglo pri ostecenju tkiva, kao i da ublaze bol i upale u ovom stanju.

Glukozamin potiče proces regeneracije (zglobne) hrskavice, a njegovo uzimanje na duže staze otklanja i bolove. Zahvaljujući maloj molekularnoj veličini, ona lako dospeva do celija zglobne hrskavice i sinovijskih opni.

Kondroitin sulfat blokira enzime koji razgrađuju hrskavicu, te kao i glukozamin, pruža okvir za sintezu kolagena. Ove tvari vežu dovoljno vode da bi tvorili viskozni, elastični sloj. Tako podmazuju i štite hrskavicu, jačajući fleksibilnost, odskočnost i otpornost na kompresiju. Kondroitin blokadom određenih enzima sprečava trošenje zglobne hrskavice.


Metil-sulfonil-metan (MSM) služi za čvrstinu i stabilnost vezivnog tkiva. MSM daje telu sumpor, a zdravlje hrskavice zavisno je o sumporu. Bez ovog spoja ugradnja aminokiselina u proteinske molekule vezivnog tkiva je poremećena. Vezivno tkivo stvoreno na taj način ne bi imalo odgovarajuću strukturu i čvrstinu tj. bilo bi nestabilno. Naše telo svakodnevno koristi i troši MSM.

Masne kiseline
- izvori omega-3 i 6 masnih kiseline su:

riblje ulje, kao što je lososovo ulje, ulje jetre bakalara i sardina. Ulje lanenog semena, sojino ulje i ulje noćurka, seme bundeve, suncokretovo ulje, laneno ulje (ili cele zdrobljene semenke)


-vitamini C i E su vec siroko pomenuti u temi

-Kolostrum
Kolostrum je veoma hranljiv, sadrži i imuni faktor rasta, enzime, proteine i mnoge druge korisne supstance. Kolostrum je korišćen od strane holističkih veterinara za lečenje mnogo zdravstvenih problema pasa. Na primer, zajednički problemi (npr. displazija kuka, osteoartritis, itd,) dobro reaguju uz dopunu kolostruma. faktor rasta u kolostrumu pomaze laksu regeneraciju celija. takođe pomaže apsorpciju i iskorišćavanje drugih dodataka kao što je glukozamin


-Kopriva je bogata mineralima i vitaminima i efikasna u uklanjanju metaboličkih otpada iz tela, koji inače mogu da doprinesu čvrstim naslagama u zglobovima (okostavanju)

-Lucerka je dugo smatrana kao jedna od najefikasnijih biljaka za uklanjanje bola i tegoba koje proističu iz artritisa. Ona takođe pomaže u izbacivanju otpada iz sistemskog tkiva.

-Juka: Ovo bilje ima anti-inflamatorna svojstva i može da ublaži bol od artritisa i displazije kukova kod pasa.

-Ginko, Glog i Ruzmarin: kada se napravi tonik, ove bilke su efikasne u poboljšanju cirkulacije. Povećanje protoka krvi u tkivima oko bolnih zglobova će rezultirati fleksibilnijim mišićima i manjom ukocenoscu.

- Đumbir: Povecava cirkulaciju krvi

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Displazija
« Odgovor #14 poslato: 02 Avgust, 2012, 18:47:42 »
"Vidim čude se neki što i male pasmine imaju HD.Odnos opterečenosti kostiju kuka od prilike isti je kod velikih kao i malih pasmina.Ako pogledate površinu zgloba psa od 60 kg i onog od 8 kg, vidjet ćete da mala kost nosi mali broj kila na maloj površini, a velika veliki broj kila na velikoj površini.Dakle 100/10=10/1.Tajna je u tome što kinološki nije obavezno svim psima snimati HD.Jako su naivni oni koji misle da displasia ugrožava samo kukove.Ali nitko ne kontrolira, recimo, koljena, laktove, skoćne zglobove i ramena.Kladim se da bi se dalo svašta naći i na zglobovima prstiju.Interesantno je da se nitko nije niti na jednom forumu pitao kako to da psi još nisu izumrli.A bilo bi normalno da jesu.Zašto?Zato jer se restriktivna selekcija u uzgoju vodi oko 30 godina a psi ipak postoje malo duže.Pa bi bilo normalno da se netko pita kad je već HD nasljedna, kako to da postoje psi koji ju nemaju?Jer prije selekcije u tisućama i tisućama godina nekontroliranog parenja ili ako baš hoćete uzgoja, moralo se je dogoditi da svi preci današnjih pasa imaju displasiu kukova.Kako su takvi psi mogli ostaviti NEDISPLASIčNE potomke?Pa makar i jednog!Dakle nije mogao postojati čISTI uzgojni par od kojeg bi se krenulo kad je poćela selekcija i odstranjivanje HD pozitivnih pasa.Ili kako to da neki psi, potomci istih roditelja imaju različito stanje HD?Prehrana!Samo pravilna prehrana put je do zdravih pasa.Pravilna prehrana skotnih kuja, pa kasnije i štenaca, garancija je zdravih kukova.U najgorem slućaju, pse treba hraniti NEšTETNOM hranom, hranom primjerenom potrebama i zdravlju pasa.U kojoj nema štetnih sastojaka kojima se uništavaju bakterije, nezaobilazne u odpadu od kojeg se proizvodi dehidrat i konzerve.Jeste li se ikad zapitali ima li i najmanje, trnkica, istine u pričama o dehidriranoj hrani i konzervama?Postoji li i najmanja mogučnost da proče o štetnosti takve hrane nisu samo tračevi?Jeste li?"

Izvor: http://www.ljubimci-forum.com/index.php