Autor Tema: Pas - covekov najbolji prijatelj  (Pročitano 2953 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže BlackKan

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 6029
  • Member since: Mar 16, 2012

Pas - covekov najbolji prijatelj
« poslato: 18 Mart, 2012, 01:20:25 »
Teorija ili praksa?Cinjenica ili ne?Da li je to samo misljenje coveka ?
Da li i pas tako vidi svog “druga”?

Covek kao razumno i svesno bice,zna sebi da odredi prioritete,potrebe,vreme,svoj je gospodar.

A sta je s psom?
Ne ulazeci u to da li pas potice od vuka,iz divljine,da li se vremenom prilagodio,zato sto ga je covek pripitomio,vezao za sebe i svoju okolinu ili je evolucija uradila svoje.
Kako pas razmislja?Da li je prihvatio svoje mesto u novom drustvu,dozvolio da kao u divljem coporu covek bude njegov “alfa”,onaj kojeg mora da postuje i slusa?Ili mozda i nije zadovoljan ali je postao svestan da je zarobljen,da od njegovog gospodara zavisi ceo njegov zivot.

Pitanja imamo,sta je sa odgovorima?

Da malo sagledamo kako jedan pas gleda na sve to iz svoje perspektive i njegov nacin razmisljanja.
Zatvoren u boksu,dvoristu,stanu,nema mi druge,moram da se prilagodjavam.Ili mozda da pobegnem i budem svoj,da mi niko ne komanduje,da radim sta hocu,jedem kad hocu!!!
Sta tu,pa me vodi malo na neko trcanje,da mu ja radim tamo neke vezbe.Dobijem ponekad neki kolacic zbog toga,nije uvek dzabe.Za neku grickalicu, onoliki trud,znoj,pa gledaj samo jezik mi do zemlje.!Jeste me pohvalio,milovao ali mogao je to da uradi i dok sam se izlezavao.Plus sto sam mogao da “zevam’ kroz ogradu ko prolazi,a prodje i po neki lep primerak moje vrste.Padne i po neki “zvizduk”,nije mozda po bontonu,ali ponese me uzbudjenje malo,sta cu.

Pa onda se jednog dana odjedanput pojave neki mali ljudi koji se vrzmaju oko nogu velikog “sefa”,pa iznenada navale na mene!Sta se sad ovo,neki napad?!Ko su ovi,lice na gazdu,samo u “manjem izdanju”?
Gledam ga u oci,pratim pokrete ruku,cekam neku komandu,ali ovaj nista.A za to vreme ova “napast”igraju neku igru meni nepoznatu - cupaju me za usi,vuku za rep…A meni to pomalo i smeta,oni izgleda ne znaju koliko to mene boli,uopste nemaju osecaj.Da li ipak da reagujem ili da trpim,pobegnem ili ostanem?Ma bolje da budem miran i da izdrzim.Nadam se da nece dugo da traje.Onda sve to sto je malo i bolelo,polako se gubi,prelazi u nesto sto mi ne smeta toliko,nesto smo mi se svidja.Pa pocinjem i ja malo da grickam,guram,eno onog malog plavog sam i liznuo po licu,a on nista,smeje se samo.Izgleda da je ovo neka stvarno zanimljiva igra.

A da nisam sve ovo izdrzao,ne bih bio po volji “mom vodji”,sledovala bi neka vrsta kazne,veca ili manja,pa cak i da ostanem bez sigurnog obroka.Da li je ipak hrana razlog zasto moram i treba da postujem nekog ko uopste ne lici na mene,ko nije iz mog sveta?
Razmisljam o tome.Vidim da me covek voli.Znam da cenim sav onaj trud sto se posvecuje meni.Prepoznajem radost,smeh na licu mog gospodara.Cenim vreme koje provodi sa mnom,trudi se da mi ugodi i da me razonodi.Ustaje rano,zapostavlja svoje obaveze,sprema mi dorucak.Vodi me s njim svuda,cak i spavam u njegovom krevetu.Nije bas pametan!Znas kad bih ja njega pustio da me on gura celu noc i da ostavlja dlake po meni!To tek nikad!Hvali me drugima iz njegove vrste,dozvoljava mi da vidim svoje cetvoronozne drugare iz drugih copora,da se poirgam malo s njima.

Ponekad u setnji vidim svoje “ortake”po ulicama prljave,cupave,gladne,neke sa vidljivim ranama iz raznih avantura.Pa stanem i na trenutak opet preispitam sebe,svoje mesto u novom drustvu.. Gledami ih,oni nisu vezani,niko nema da ih cima na ovu ili na onu stranu.Mislim,nije da me to boli,ogrlica jeste oblozena nekim finim,mekim materijalom I nista ne osecam kad me vuku.
Lepa,sjajna dlaka.Pa kako da ne bude kad me nekim mirisljavim samponom sinoc kupao.A tek pun stomak!Bas mi je sinoc legla ona klopa.Posle sam se razvalio od spavanja.I da,spavao sam u toplom!Ne znam kako je bilo njima,ali sinoc je bas bilo hladno napolju.Izasao sam da obavim malu nuzdu samo na kratko,a trpeo sam do poslednjeg trenutka.Gazda je mogao nesto da smisli i da unutra sve to obavim.Sto on ne izlazi napolje?Moram to da mu predlozim.

Mozda ovakav zivot ima i svoje prednosti.Treba malo biti ponizan,pa nije to nista strasno,mada mogu reci da se tako i ne osecam. Shvatio sam da me ovaj covek ne smatra svojim robom,vise sam mu i od prijatelja,vidim da sam deo njegove porodice.Da me voli kao nekog svog,bez koga ne bi mogao pa zasto mu ja sve to ne bih uzvratio,bio dobar,slusao ga.Mislim,nisam upoznao nikog boljeg od njega.

Ipak moram da priznam da je i on moj najbolji prijatelj.


Van mreže lostmyway

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 545
  • registrirana niškoristi :D
  • Member since: Oct 27, 2012

    • My blog
Odg: Pas - covekov najbolji prijatelj
« Odgovor #1 poslato: 27 Oktobar, 2012, 23:17:00 »
Ima jedna izreka: ''To da je pas čovjekov najbolji prijatelj, mišljenje je čovjeka,a ne psa.'' ;)

Djelomično se slažem s tim,ali...Moj pas je jedini uvijek bio uz mene. Nikad me nije osuđivao,kritizirao,postavljao suvišna pitanja,omalovažavao,ponižavao. Uvijek je bio tu,i sad je tu. I,ako budemo imali sreće,biti će još barem 10 godina.

Psi su jednostavno savršeni. Tko god kaže da nitko nije savršen, nikada nije upoznao psa. Ne vidio,nego upoznao.
No one ever wins. We are mortal kings of passing things.