Autor Tema: Vitamini i minerali  (Pročitano 18443 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Vitamini i minerali
« poslato: 14 April, 2012, 15:50:19 »
svi znamo da naši psi treba da unose vitamine i minerale, ali malo ko zna u kojim namirnicama se oni kriju

ovo prenosim sa jednog drugog foruma:

vitamin A - jaje, mleko za stene ili jogurt za odraslog psa
B - jaja, meso, žitarice. pomaže varenju i utiče na nervni sistem
C - trave, povrće, voće
D - jaja, riblje ulje
E - žitarice, riblje ulje

dodajte još!

Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #1 poslato: 14 April, 2012, 16:30:02 »
Što se tiče vitamina C, kopiraću jedan deo teksta sa teme o displaziji  http://prirodapasa.com/index.php?topic=7.0

Vitamin C ima 300 razlicitih funkcija u telima zivotinja, kao i ljudi. Jedan od najbitnijih je proizvodnja kolagena. Ako celije nazovemo ciglama, kolagen bi bio malter. Bez dovoljno kolagena nemoguce je izgraditi misicno tkivo. Ni kost nije moguce izgraditi, jer kolagen formira sace koje zadrzava minerale u kostima. Osim toga, moguce je imati premalo vitamina C za igradnju kvalitetnog kolagena. Nekvalitetan kolagen gradi slabe misice i kosti

Druga funkcija askorbinske kiseline(vitamina C) je da se izbori sa efektima stresa. Hrani nadbubrezne zlezde i pomaze telu da proizvede svoj kortizo, koje se bori sa histaminom nastalim od umrlih celija. Pacov moze udesetostruciti proizvodnju vitamina C kada je pod stresom. Ljudi ne proizvode vitamin C tako da se sva kolicina vitamina C u telu svodi na ishranu.

Navodno su nasi preci jeli ogromne kolicine voca bogatog vitaminom C, pa za razliku od mnogih zivotinja, nasa jetra nije razvila sposobnost da glukozu pretvara u askorbinsku kiselinu. Psi su slabi proizvodjaci vitamina C. Koza moze proizvesti 5 puta vecu kolicinu vitamina C od psa jednake velicine. Pacov, mali kakav jeste, proizvodi skoro 4 puta vecu kolicinu vitamina C od odraslog psa.

Ne volim pojam “konvencionalna mudrost”. Vrlo cesto, ovaj pojam oznacava verovanje u ono sto vecina veruje, bez obzira koliko to nesto bilo glupo. Ali u ovom slucaju, definicija je tacna. Konvencionalna mudrost kazuje da psi nemaju potrebu za dodatnim kolicinama vitamina c. Dr. Belsfild pita zasto se psi kao i divlje zivotinje na slobodi ponasaju kao da im je potrebo vise? Kada je moguce, zivotinje jedu voce, bobice i vegetaciju koja sadrzi vitamin C.

Po mom iskustvu, postoje dva slucaja u kojima pas jede velike kolicine trave i ostale dostupne vegetacije. Prvi je u slucaju kada dugo trce a voda im nije dostupna. Drugi slucaj je kada su dugo bili zatvoreni. Cak i neki lovacki psi cesto zastanu da pojedu nesto trave pre izlaska u lov. Uvek smo se pitali zasto. Cak smo i razvili par objasnjenja, koja nisu zvucila ispravno. Da li je jednostavno razlog potreba za dodatnim vitaminom C?

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #2 poslato: 14 April, 2012, 16:42:05 »
Vitamin A
Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla, ribi, džigerici i mlečnim proizvodima, vitamin A je u obliku retinola i dehidroretinola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamin A koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, beta-karoten, gama-karoten i kripto-karoten. Najvažniji oblik provitamina A jeste beta-karoten.

Zašto je vitamin A važan?
Najočigledniji primer je vid. Nedostatak ovog vitamina izaziva smetnje sa vidom, prvo u sumrak i noću ( poznato kokošje slepilo ), a potom i po danu. Duži nedostatak ovog vitamina dovodi do trajnog gubitka vida. Vitamin A je neophodan i za zdravlje kože i sluzokože, a to je od velikog značaja za imuni sistem. Koža i sluzokoža su prva brana od "invazije" mnogobrojnoh štetnih uticaja iz spoljašnje sredine. Biljne namirnice bogate beta-karotenom su šargarepa, bundeva, alge, tamnozeleno lisnato povrće, i uopšte tamnonarandžasto voće i povrće. Kuvanjem se provitamin i vitamin A ne uništava, a pošto nisu rastvorljivi u vodi, ostaju najvećim delom u namirnicama.

Ne treba preterivati sa unošenjem ovog vitamina, jer se u većim količinama akumulira u organizmu. Ako su unešene količine velike i dug vremenski period, može doći do intoksikacije A vitaminom.

KOMPLEKS B VITAMINA
Kompleks vitamina B se sastoji od sledećih osam vitamina: tiamin ( B1 ), riboflavin ( B2 ), cijankobalamin ( B12 ), folna kiselina ( B9 ), niacin ( B3 ), piridoksin ( B6 ), biotin i pantotenska kiselina. Svi ovi vitamini pojedinačno imaju specifičnu ulogu u organizmu. Izvor B vitamina su iznutrice, integralne žitarice, meso, neaktivni kvasac, riba i jaja.

Vitamin B1
Vitamin B1 ili tiamin neophodan je u metabolizmu ugljenih hidrata. Deficit tog vitamina je redak, a danas se uglavnom javlja kod alkoholičara. Usled deficita B1 vitamina javlja se beriberi, bolest koju karakterišu anemija, slabost mišića, mišićna atrofija i grčevi mišića nogu. Najbolji izvor B1 vitamina su integrale žitarice, hleb, crveno meso, žumance i zeleno povrće.

Vitamin B2
Vitami B2 ili riboflavin takođe, ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina i, kao i vitamin B1, deluje u svojstvu koenzima u mnogim biohemijskim reakcijama. Deluje i kao antioksidans. Nedostatak tog vitamina dovodi do promena na koži, kao što su žvale i upalne promene na jeziku. Vitamina B2 ima u integralnim žitaricama, mleku, mesu, jajima, siru i mahunarkama.

Vitamin B3
Ili niacin poznat je i kao nikotinska kiselina-nikotinamid. I on ima ulogu u metabolizmu uopšte, a pomaže da koža izgleda zdravo i lepo i da nervni i digestivni sistem dobro funkcionišu. Nedostatak niacina dovodi do pojave pelagre, čiji simptomi su poznati kao " tri D " što znači dijareja, dermatitis, demencija, a to može dovesti i do smrti. Niacina ima u mesu, ribi, kvascu, mleku, jajima i mahunarkama.

Vitamin B12
Ili cijankobalamin je važan u metaboličkim procesima i u sintezi krvnih ćelija. Njegovu apsorbciju iz digestivnog trakta neophodan je jedan faktor koji luče ćelije želudačne sluzokože. Bez njega nema ni apsorbcije vitamina B12. Osim osoba koje imaju nedostatak tog faktora, u opasnosti od hipovitaminoze jesu i striktni vegetarijanci, zato što nijedna namirnica biljnog porekla ne sadrži vitamin B12. Danas postoje namirnice obogaćene cijakobalaminom, pa ni strogi vegetarijanci neće oskudevati u njemu ako u ishrani imaju obogaćene cerealije, kvasac i uzimaju dodatne količine tog vitamina.

Vitamin B9
Ili folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 ima ulogu u sintezi DNK. Takođe je značajan u sintezi hemoglobina. Nedostatak ovog vitamina odražava se u pojavi mučnine, slabom rastu i razvoju i iritacijama sluzokože usta. Nedostatku su najčešće izloženi alkoholičari, siromačni, pothranjeni i stare i bolesne osobe. Folnom kiselinom su bogati kvasac, džigerica, zeleno povrće, integralne žitarice. Prevelike doze ovog vitamina dovode do konvulzija i ometaju apsorbciju cinka.

Pantotenska kiselina (vitamin B5) i Biotin (H vitamin)
se u dovoljnim količinama mogu proizvesti u crevima, dakle veoma je retka hipovitaminoza. Uloga je slična kao i kod prethodnih vitamina, znači u prometu ugljenih hidrata, masti i belančevina. Nedostatak pantotenske kiseline nije poznat, dok se retko prisutna hipovitaminoza biotina manifestuje u vidu kožnih promena koje su okarakterisane kao dermatitis. Konzumiranje velikih količina namirnica koje imaju sastojak AVIDIN ( vezuje biotin i onemogućava njegovo iskorišćavanje ) može dovesti do biotinske hipovitaminoze. Jedna od tih namirnica je belance jajeta. Dobri izvori biotina su goveđa džigerica, žumance, pivski kvasac, kikiriki, karfiol, pečurke.

pekarski kvasac se ne daje psima jer nadima i lako može da dovede do torzije kod pasa koji su skloni tome (prim.aut)

Vitamin C
Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi, i moćan je antioksidans. Pomaže imunom sistemu, i štiti od infekcija, doprinosi bržem oporavku od bolesti i prevenciji od naknadnih bakterijskih i virusnih komplikacija. Važan je i u izgradnji kolagena, proteina koji ulazi u sastav kostiju, hrskavica, mišića i krvnih sudova. Zvanična doza vitamina je 60 mg, mada se na osnovu nekih novih studija došlo je do rezultata da se granica pomeri na 1000 mg, a za bolesne osobe još više. Naš organizam ne može da proizvodi ovaj vitamin, pa je neophodno unositi ga hranom, pre svega voćem jer 93% vitamina C upravo dobijamo iz voća. Ono što treba znati jeste, da voće uvek treba da bude sveže, jer se termičkom obradom uništava ovaj vitamin. Ako namirnica treba da se obradi, neka to bude što kraće i sa malo vode. Vitaminom C su naročito bogati: jagode, kivi, grepfrut, citrusno voće, dinja, mango, papaja, lubenuca, a od povrća špargla, brokoli, prokelj, karfiol, kiseli kupus, keleraba, paprika, peršun, paradajz.

Vitamin D
Ovaj vitamin je rastvorljiv u mastima. Sadrže ga namirnice životinjskig porekla, ali u relativno malim količinama. Jedino riblje ulje i masna riba obiluju ovim vitaminom. Glavna uloga ovog vitamina je u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Osim toga, vitamin D u saradnji sa ostalim vitaminima, mineralima i hormonima, pomaže apsorbciju kalcijuma iz digestivnog trakta i njegovu ugradnju u koštani sistem. Nekada je rahitis bio veoma često oboljenje kod dece, usled nedostataka vitamina D, ali danas, zahvaljujući namirnicama koje su obogaćene ovim vitaminom, gotovo da je bolest skoro nepoznata. U koži se pod uticajem ultra ljubičlastih zraka, iz provitamina D stvara vitamin D. Pošto je u zimskom periodu kličina UV zraka mala, i osobe koje se ne izlažu suncu, treba da nadoknade potrebu za vitaminom D kroz hranu. Vitamin D je u velikim količinama toksičan, dovodi do mučnine, povraćanja, gubitka apetita, smanjenja telesne težine, povećanje kalcijuma u krvi, što mođe dovesti do poremećaja srčanog ritma. Dnevna doza ne treba da pređe 2000 ij.

Vitamin E
Pripada grupi vitamina rastvorljivim u mastima. Postoji u osam različitih formi od kojih je alfa-tokoferol biološki najaktivniji. Vitamin E je snažan antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala. Vitamina E najviše ima u semenkama biljaka, njime su bogata i biljna ulja, zatim lešnici, badem i lisnato povrće. Dnevne potrebe su od 10 - 15 mg, a za žene 19 mg.

Vitamin K
Takođe rastvorljiv u mastima. Veoma značajan u koagulaciji krvi, pa u novim saznanjima ima uticaj na čvrstinu kostiju, tako što učestvuje u aktivaciji najmanje tri proteina koja su uključena u metabolizam kostiju. Izvor ovog vitamina je tamnozeleno lisnato povrće i biljno ulje. Dnevne potrebe su 65 mikrograma za žene a za muškarce 80 mikrograma.

Kalcijum je neophodan za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece, a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.

Kalijum je neophodan za održavanje kiselo - bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega. Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje u sprovodnom sistemu srca.

Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani. Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu putem hrane. Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.

Bakar je neophodan za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.

Cink je značajan ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina. Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15 mg cinka. Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom, fosforom i vitamonom A.

Jod je neophodan za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost, i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.

Hrom pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.

Selen se nalazi u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans, naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije, štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela, ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena, a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu, mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno, jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati maligne tumore.

Magnezijum učestvuje u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada, odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči. U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje.

preuzeto sa sajta www.dijeta.net

ps. ovo je pisano za ljude i treba voditi računa da sve namirnice koje su dobre za nas nisu uvek dobre za naše pse

Van mreže KENIP

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 168
  • Member since: Aug 19, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #3 poslato: 21 Avgust, 2012, 14:19:23 »
AnimaStrat ( mislim da se tako pise) da ili ne?  Moji obozavaju !!!

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #4 poslato: 21 Avgust, 2012, 14:35:06 »

Van mreže BlackKan

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 6029
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #5 poslato: 24 Avgust, 2012, 20:32:02 »
Punovrednu ishranu pasa ne mozemo postici bez sadrzaja minerala u ishrani (kalcijum,fosfor,natrijum, kalijum,hloridi,gvozdje, bakar,itd)Oni zajedno sa proteinima,mastima,ugljenim hidratima i vitaminima su vitalne komponente hrane.

Kalcijum je potreban za pravilno formiranje kostiju kao i za smirivanje nervnog systema.
Nedostatak kalcijuma dovodi do pojave rahitisa kod mladih pasa, kod odraslih dolazi do osteomacije ,koja se najcesce javlja kod skotnih kuja.Potrebe za kalcijumom kod odraslih pasa su 264 mg,a kod mladjih 528 mg na 1 kg mase psa.Glavni izvori  kalcijuma su mleko (120 mg/100g),meso i koske (14.5 gr/100g),razne vrste ribe(100-250mg/100g)

Fosfor se nalazi u sastavu tkiva-kosti,misica,nerva.Igra vaznu ulogu u pretvaranju ugljenih hidrata u energiju i odrzavanju kiselo-bazne ravnoteze u krvi.Nedostatak dovodi do pojave afosforoze,zbog cega se javlja i osteodistrofija prednjih udova.Potrebe za fosforom kod odraslih pasa su 220mg,a kod mladih 440 mg na 1 kg tezine.Fosfora se u mleku nalazi 190 mg/100 g,ovsenoj kasi 350 mg/100g,mesu i koskama 7,5g/100g,ribljem brasnu 1.5 - 3,2g/100g.

Natrijum,kalijum i hlorid su nephodni za regulaciju osmotskog pritiska,sintezu hlorovodonicne kiseline u zelucu…
Nedostatak ovih vitamina -  kod pasa se gubi apetit,smanjuje se lucenje zeludacnog soka,javlja se srcana aritmija,nizi krvni pritisak…Potrebe za odrasle pse su 60 mg natrijuma,220 mg kalijuma I 180 mg hlorida po 1 kg mase,a kod mladih su te potrebe 2 puta vece.Ucesce kuhinjske soli za odrasle ucestvuje sa 375 mg,a kod mladih 530 mg.Dosta kalijuma se nalazi u mesu (320-370 mg/100g),ribi (1,5-3,2gr/100g)krompiru(568mg/100g),ovsenoj kasi(362mg/100g)

Gvozdje,bakar I kobalt su od velikoj znacaja za rad crvenih krvnih zrnaca ,formiranje hemoglobina i drugih komponenti krvi.Nedostatak moze dovesti do raznih anemija.Nedostatak bakra dovodi do pigmentacija i gubitak dlake.
Potrebe za gvozdjem su 1.32mg,bakra 160 μg(mkg) i kobalta  50 μg(mkg) na 1kg.
Gvozdja ima u  jetri(6.9 mg/100g)msu(167mg/100g),kostima (45mg/100g),heljdi(6,7mg/100g)ribljem brasnu(83mg/100g)…
Bakra ima u psenicnom hlebu(588 mg/100g),jetri(3,8mg/100g),ribljem brasnu(700mkg/100g),vocu,povrcu….
Kobalt – jetra(200mkg/100g),riba(35 mkg/100g),mesu I kostima(45mkg/100g)

 

Van mreže unaltraina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1053
  • Member since: Aug 20, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #6 poslato: 01 Septembar, 2012, 15:07:20 »
Moja kucna apoteka za Shar Pei pse , gde pored ubicajenih stvarcica za pse postoje i skoro svi preporuceni suplementi za ove pse

Ovako izgleda svuda sem  u SAD i za sada samo nekim zemljama Evrope gde je pocela distribucija specijalne mesavine vitamina, minerala, i antioksidanata nakon dugog iskustva u primeni svega ovoga Dr Linde Tintle na svojim psima kao i pacijantima. Preparat se zove HyVitality  i delo je jednog od najvecih strucnjaka  za rasu danas, veterinara specijaliste za rasu Dr Linde Tintle  i same vlasnice ovih pasa dugi niz godina unazad. http://www.hyvitality.com/

preparat mogu koristiti i svi drugi psi i sluzi podizanju imuniteta,odrzavanju vitalnosti i cisecenju organizma od toksina, pored osnovne namene da sprecava i smanjuje nivo inflamacija u organizmu pa i tihih autoinflamacija koje ima Shar Pei. Svi korisceni sastojci su biljnog porekla sem par.
, da ne bih nabrajala ...na fotografiji su svi sastojci sem koenzima Q10 trenutno  i Diosmina uz jos par koji nisu u sastavu a imamo ih zbog drugih razloga.
Ovo spada takodje u potrebe danasnjih pasa koji zive u danasnjim uslovima gde i pored zdravije hrane unose gomilu toksina i stetnih materija kao i mi ljudi :( Danas ne postoji zdrava hrana, samo ona koja je zdravija i prirodnija za pse od svega drugog.

Van mreže krisb

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 5762
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #7 poslato: 02 Septembar, 2012, 10:17:39 »
Moram da priznam da me je prva slika podsetila na izlog apoteke  sm redface

Van mreže BlackKan

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 6029
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #8 poslato: 02 Septembar, 2012, 12:02:10 »
ne znam u koju svrhu ga ti koristis,ali ovaj synopen je zakon kad vas ujedu komarci  :worth:

ps.a motorcangle su greskom tu ili i one imaju neku namenu  :zb:

Van mreže unaltraina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1053
  • Member since: Aug 20, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #9 poslato: 02 Septembar, 2012, 12:43:43 »
ne znam u koju svrhu ga ti koristis,ali ovaj synopen je zakon kad vas ujedu komarci  :worth:

ps.a motorcangle su greskom tu ili i one imaju neku namenu  :zb:


 sm smesko1, motorcangle, ako mislis na ovu plavo-sivu alatku to su makaze za secenje noktiju pasa, a Sinopen antihistamin za spoljsnju upotrebu,zbog ugriza insekata, vecina pasa ove rase  imunoloski reaguje burnije  na ugriz insekata od ostalih pasa. Vecina je alergicna na ugrize insekata, neki manje, neki vise. Sinopen sluzi za to, kada imaju reakciju na ugriz u manjem obimu, ne bih ovde da objasnjavam ali bolje je kod ovih pasa reagovati na vreme i kod blazih reakcija jer ima svoje zasto(opet hijaluron i mutacija) Ima tu jos prve pomoci u slucaju i tezih alergija pa cak i za ovakve od uboda ose http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/5654_102179263127642_4730300_n.jpg

Van mreže Jaruga

  • Jr. Member
  • **
  • Poruke: 78
  • Member since: Sep 16, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #10 poslato: 19 Septembar, 2012, 00:13:40 »
Unaltraina, imam mnogo iskustva i to uglavnom loseg kad se radi o velikim kolicinama suplemenata za pse. To sve sto pise na etiketama zvuci super, ali u praksi previse opterecuje unutrasnje organe pasa, a oni to ne znaju da kazu. Bilo je trenutaka da u mom ormaru ima i tri puta vise suplemenata nego kod tebe. Kako hoces, tvoji psi - tvoj novac. Ali sto se mene tice - nikada vise! Tableta multivitamina nekada da, lososovo ulje nekada -da, itd, ali ne previse! I  ne toliko tableta sigurno.

Van mreže Murphypei

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 374
  • Member since: Aug 17, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #11 poslato: 19 Septembar, 2012, 10:25:10 »
@Jaruga tu se slažem potpuno sa tobom da psima nisu potrebni nikakvi suplementi ukoliko se ispravno hrane, ali ovi naši zgužvani nisu normalni psi. Teško je onima koji nemaju šar-peja da razumeju tačno šta se dešava. Na poslednjem istraživanju otkriveno je da šar-pej ima mutaciju na psećem hromozomu 13 u regionu HAS2 gena. Ta mutacija je odgovorna za njihovu naboranu kožu i za gotovo sve bolesti. Hijaluron je interesantan molekul velike molekularne mase koji veoma lako postane degradiran. Degradiran hijaluron prenosi informaciju u organizmu da nešto nije u redu i tada se aktivira imunološki sistem. Na primeru bi to izgledalo ovako, kada se pas npr. poseče (bilo koja druga rasa) organizam šalje signal da nešto nije u redu, ćelije počnu da se razmnožavaju i leče to mesto, odgovor na taj signal je primeren količini hijalurona jer on prenosi informacije, e kod šar-peja to izgleda drugačije zbog te prevelike količine hijalurona pa npr. obična posekotina kod šar-pejeva sa prevelikim brojem kopija mutiranog gena izazove povišenu temperaturu, temperatura aktivira jetru, jetra luči serum amiloid A u ogromnim količinama i bubrezi ne mogu da ga izbace nego se gomila u meduli i rezultat je sekundarna amiloidoza AA. Naravno ovo je najprostiji primer sa čistom posekotinom, ima primera gde nešto gori u organizmu, a ne vidimo i tada konstantno nastaje amiloid koji se skuplja u nekom od unutrašnjih organa. Problem je što niko ne zna koliko kopija ima koji šar-pej niti je broj kopija povezan sa fenotipom (količinom nabora) pa je generalni savet naučnika koji su radili istraživanje da SVI šar-pejevi treba da budu na određenim suplementima za održavanje zdravog hijalurona. U Americi postoji poseban preparat koji sadrži većinu ovih suplemenata što je LJilja postavila u samo jednoj kapsuli, kod nas nažalost toga još uvek nema niti može da se uveze.
Svi suplementi iz ormarića gore na slici imaju određenu funkciju u sprečavanju inflamacije i održavanju zdravog hijalurona, a samim tim produžavaju život. Svi se šokiraju kada napišem, ali prosečni životni vek šar-peja je jednocifren, najčešće uginjavaju između 5-6 godine, psi sa 10+ godina su bukvalno egzotika u rasi. Lično sam bio u kontaktu sa DVM Lindom Tintle koja je vodeći veterinar za šar-pejeve u svetu i jedan od koautora ove poslednje studije koja kaže da je ovim otkrićem shvaćeno da je rasa dovedena u ćorsokak, šta će se desiti kasnije niko ne zna, test još uvek nisu smislili jer je mutacija nestabilna i nepredvidljiva.
Znači ovo što je Ljilja postavila odnosi se isključivo na šar-pejeve (mutante), za ostale normalne pse, nema potrebe krkati ih suplementima ukoliko se ispravno hrane. Za nas mazohiste koji imamo i volimo ovu rasu ostaje da punimo kućnu apoteku.  :(

Ovde je detaljnije objašnjeno sve o hijaluronu http://www.sharpei-balkan.com/t561-shar-pei-i-hijaluron

Ovo je originalna studija objavljena u PLOS Genetics http://www.plosgenetics.org/article/info:doi/10.1371/journal.pgen.1001332

''Do not make the mistake of treating your dogs like humans or they will treat you like dogs.''

Van mreže Jaruga

  • Jr. Member
  • **
  • Poruke: 78
  • Member since: Sep 16, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #12 poslato: 26 Septembar, 2012, 21:18:26 »
Hvala na informacijama. Razumem sta kazes. Onda sigurno nije lako imati Sharpei-a. Zasto mislis da ne mozes da uvezes taj suplement bas za Sar Pei-a?

Van mreže unaltraina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1053
  • Member since: Aug 20, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #13 poslato: 26 Septembar, 2012, 22:05:11 »
Ma moze se uvesti ali je malo komplikovano i skupo uvesti malu kolicinu, da imamo generalnog uvoznika bilo bi lakse......nije problem ni ovako sastaviti sve potrebne sastojke :) kada se udje stos nije to nista strasno... istina,malo strasno izgleda toliko bocica i pola sake suplemenata uz obrok . Nije tesko imati Shar Peia onome ko zna te pse :)  razlikuju se od drugih pasmina ali to moze spoznati samo onaj ko je imao i druge pse i ovog psa. Vrlo retko ljudi izlaze iz rase posle prvog psa ove pasmine tako da nije tu nista tesko za onog ko ga ima :) ...mozda samo malo skuplje ali vrlo lako :) nista teze nego imati bilo kog drugog psa. A da su specificni...to jesu, u svakom pogledu  sm love Jednom Shar Pei, uvek Shar Pei  sm love

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Vitamini i minerali
« Odgovor #14 poslato: 28 Septembar, 2012, 10:00:56 »
kada je moja sestra razmišljala da uzme šar peja moj vet je pitao: a da li vi imate para za veterinara?
 sm redface