Vitamin C –čudotvoran lek protiv displazije kukova ? ? ?Pozvao me je poznanik iz Teksasa B.J Ricardson, prepoznao sam ujedno i sumnju i nadu u njegovom glasu. “Moj engleski ptičar nije još ni godinu dana star, a već se iskrivio u zadnjem delu, narocito levi kuk” rekao je Ricardson. Rendgen je pokazao displaziju kuka. Veterinar je rekao da imamo 2 opcije: operaciju koja bi ublazila bol ili uspavati psa. Prvu opciju ne mogu da priuštim, a drugu ne želim. Da li je tačno da bi vitamin C mogao pomoći?”
Moram da priznam da nikada nisam čuo da vitamin C moze pomoći sa displazijom kukova, ali sam bio siguran da se veterinar Vendel Belsfild iz San Hosea, Kalifornija sretao sa displazijom – ili bar njenim simptomima – za osam legal nemačkih ovčara, rase koja je sklona razvijanju problema displazije kukova. U tim slučajevima, oba roditelja štenadi su imala displaziju ili su ranije davali štence koji su kasnije imali problem sa displazijom. Belsfild je kujama u trudnoći i laktaciji davao vitamin C. Štenci su dobijali vitamin C od dojenja pa sve do 2 godine starosti. Ni jedno štene nije zadobilo problem sa displazijom u celokupnom periodu.
Iako Belsfildov rad nije bio strogo naucan, ipak je pokazao da displazija moze biti sprečena. I dalje nisam mogao da shvatim kako se bez operacije zglob može ispraviti jednom kada je već srastao. Kako god, izgledalo je da je vitamin C terapija Ricardsonova jedina nada, pa sam mu ispričao šta sam znao o tome.
Mnogi čitaoci su mi pisali i pričali o tome kako su se njihovi artritični psi zamarali vec posle par sati u polju, dok su kada su dobijali Vitamin C lovili i po nekoliko dana zaredom. Niko nije rekao da su to radili sa psima sa displazijom, ali nikada se ne zna…
Takodje sam se podsetio čitanja o naporima Dr. Bob Catcharta, medicinskog doktora iz Kalifornije koji je proslavio korisćenje vitamina C u lecenju velikog broja raznih bolesti zglobova. Veliki deo njegovog rada se bazirao na koriscenju velike kolicine vitamina C, sa konstantnim povećanjem količine unošenja sve dok telo ne dostigne nivo u kome količina vitamina C razvodnjava stolicu. Iako je Catchartov rad bio primenjivan na ljudima, mnogi veterinari su prihvatili ovaj metod, govoreći da se vitamin C treba davati sve dok se stolica psa ne razvodnji, kada je potrebno smanjiti dozu za pola ili jedan gram i sacekati da se stolica opet stvrdne. U tom trenutku telo psa dobija maksimalnu kolicinu vitamina C koju moze iskoristiti.
Takodje sam shvatio da je superioran oblik ovog vitamina vitamin Ester – C, koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane. Vitamin iz Ester –C je molekularno vezan za kalcijum pa ne izaziva probleme sa kiselinama, sto najčešće slučaj sa askorbinskom kiselinom(uobičajen oblik vitamina C), koje mogu uznemiriti stomak psa. Ester –C takodje sadrži prirodne C metabolite koje brze i efektivnije dosepvaju u ćeliju(askorbinska kiselina je sporija u procesu izlazenja iz krvnog seruma, tako da prolazi kroz bubrege gde se dobar deo gubi u mokraći).
Pintov povratakMesec ili dva kasnije sam čuo da je Pinto, Ricardsonov pas, poceo da se popravlja za manje od nedelju dana od unošenja maksimalne doze Estera – C. Pinto, unuk Miler’s Chiefa – jedanaestostrukog šampiona- je sada trčao kao vetar. Bio sam ujedno iznenadjen i odusevljen.
Dve godine kasnije nalazio sam se u Teksasu kada sam svratio da posetim Pinta. Ricardson ga je držao na optimalnoj količini Estera – C. Pas se kretao sa velikom lakocom i odrazom snage njegovih kukova. Dva puta sam uočio nesto slično poskoku zeca sto mi je ukazalo na to da nije sve 100 % pravilno. Ali oba puta, Pinto se momentalno vratio u normalan trk.
I dalje nisam razumeo kako Ester – C moze da popravi već iskrivljen zglob, ali sam bio pun nade. Niko koga sam poznavao a da je imao psa koji je napredovao uz Ester – C nije nikada odradio rendgen, pa sam upitao Ricardsona da odradimo rendgentski snimak.
On je odradio snimak i poslao mi original od pre 2 godine i ovaj najnoviji. Oba sam pokazao Diani K. Stuckey, ovlašćenom radiologu iz St. Louisa, koja je pogledala stariji snimak i pokazala mi displaziju kuka najizrazeniju u levom delu. Drugi snimak? “Artritis koji obično prati displaziju kuka” rekla je ona. Ukratko sam objasnio Pintov slucaj i poslednju reakciju na Ester – C. “Kako je ovaj pas od mrzovoljnog i lako umarajućeg dosao do ovako slobodnog kretanja bez ikakvog bola u samo par dana – i ostao takav, bez ikakvog napretka u samim zglobovima?”
“To se povremeno dešava” rekla je Stuckey. “ Artritičan pas koji se krece kao da ne oseća nikakv bol. Ne znamo zašto. Veliko srce mozda, ili pak visoka tolerancija bola.”
Misterija se otrkivaSiguran sam da veterinari vide ovo. Ali odgovor na moje pitanje nije Pinotovo veliko srce ili visoka tolerancija bola. I ranije je imao poteškoća, i ranije je dosta šepao. Ako se njegova reakcija na toliki bol promenila u samo par dana, nesto je moralo da uzrokuje promenu.
Dr. Chuck Nunam iz Westona, Konektikut je takodje poredio snimke. Primetio je blagi napredak na polju generalnog stanja displazije ali je rekao da se jasno vidi da je zglob kuka podlegao artritisu i displaziji kuka i da zglob neprestano iskače i vraća se u svoje leziste.
“83% pasa sa displazijom ili pokazu napredak ili kako stare nauče da se nose sa svojim problemom”, rekao je Nunan. Drugi snimak pokazuje da je displazija manja nego pre, ali da je zbog artritisa zglob u lošijem stanju nego na snimku od ranije. Moguce je da je vitamin C pomogao da se na neki način “podmaže” zglob, pa je pas osećao manji bol.
U mojim istraživanjima sam utvrdio da Pintovi rezultati sa Ester – C terapije nisu bili jedinstveni. Ubrzo nakon Ricardsonovog prvog poziva, primio sam pismo od Stiva Dadlija iz Arizone. Njegov mladi crni Labrador, koji je obećavao u lovu, postao je šepav od displazije kuka. Dadlijev veterinar je predložio operaciju zamene kuka – ili je očekivao da se pas uspava do svoje cetvrte godine. Umesto toga Dadli je pokusao sa Esterom –C i pas se ubrzo poboljšao. Drzeci ga na Esteru – C, pas je ziveo do svoje 13. godine bez ikakvih znakova bolova, hromosti ili nespremnosti za lov, napisao je Dadlej.
More dokazaMoja istraga me je dovela do Carlsa Doktora, veterinara iz Arizone koji je prvi testirao efektivnost Estera – C na polju lečenja bolesti zglobova. 1983. godine on je isprobao Ester – C na velikom broju artritičnih pasa i otkrio da je 75% pasa ostvarilo poboljšanje različitog stepena za kratak vremenski period.
Nezavisno od nas, na drugom kontinentu, Dr. Geir Erik Berge, veterinar iz Osla, Norveska, izvršio je slično istraživanje, koje je saopštio u Avgust-Septembar broju Norveškog Veterinarskog Žurnala 1990. godine. Berg je izabrao 100 pasa sa različitim bolestima zglobova. Njegovo testiranje je otkrilo da se stanje 75% pasa rapidno poboljsalo koristeci Ester – C. Neki psi su doziveli mali napredak, dok su se neki skoro totalno oporavili. Dr. Berge je dodao da je velika kolicina vitamina C metabolita, substance od esencijalnog značaja za metaboličke procese, neophodna u regeneraciji bolesnog zglobnog tkiva.
Potkrepljujući podaci su takodje objavljeni od strane Dr N. Li Njumen, koja je sprovela 18 meseci dugacko kliničko testiranje koristeći Ester – C u borbi protiv degenerativnih oboljenja zglobova kod izlagajucih konja. Objavila je izuzetan rezultat od 90% konja koji su kroz ovu terapiju doziveli manji ili veci napredak. Pored toga, 80% konja koji su doziveli poboljšanje su zadržali ovo stanje i posle prekida Ester – C terapije. Njumanova je zaslugu pripisala suplemetnima Estera – C za održavanje integriteta kolagena i vezivnog tkiva, mobilisanju belih celija imunog sistema kao i deaktivaciji slobodnih radikala koji oštećuju ćelijske membrane.
Ali drugi uvaženi glasovi su imali kontradiktorne izjave. Kronel Univerzitet Veterinarske Medicine u časopisu Zdravlje Životinja je u maju 1995. godine negirao da vitamin C ima ikakvu ulogu u prevenciji i lečenju skeletnih bolesti kod pasa. “ Ne postoji apsolutno ni jedna potvrda da vitamin C pomaže u takvim slučajevima” rečeno je u novinama. Nastavljeno je sa teoretisanjem o tome da dodavanje vitamina C nema nikakvog znacaja jer psi proizvode adekvatne količine vitamina u svojoj jetri.
Ali to rezonovanje je pod znakom pitanja. Proizvodnja vitamina C varira od psa do psa, individualne telesne potrebe variraju, kao i okolnosti --zdravlje i zivotna sredina – takodje enormno variraju. “Adekvatno” u humanoj medicni jedino znači dovoljno vitamina C radi sprečavanja skorbuta(opasna bolest koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C). Šta je adekvatno za striktnog mesoždera kao što je pas? I u svakom slučaju, “adekvatno” ne bi trebalo da se koristi kao sinonim za “optimalno”.
Ovo je tačka u kojoj korisnost vitamina C postaje nedoumica, i navodjenje ljudi da promene svoje naučno misljenje je kao navodjenje ljudi da promene svoju religiju. U prilog Kornel Univerzitetu, dokaz da postoji uloga vitamina C u lecenju pasa sa displazijom je velika anegdota. Čak i pomenuta istrazivanja raznih veterinara su zapravo testovi efikasnosti – i to je sve. Svi testirani psi su dobijali sličnu dozu vitamina i ni jedno poredjenje nije napravljeno. Testiranje efikasnosti snažno sugerise očiglednost zaključka, ali ne daje naučni dokaz.
TestiranjeAli 1994. godine na nacionalnoj konferenciji o holističkoj veterinarskoj medicini, veterinar L. Filips Braun predstavio je rezultate naučno priznate “double-blind crossover” studije o efektima vitamina C. Braun, vlasnik najveće veterinarske bolnice na Cape Code-u za 22 godine testirao je vitamin C na 50 različitih pasa sa ozbiljnim bolestima zglobova. Psi su bili medju populacijom od vise od 500 pasa u velikom azilu u Juti. Ovde treba napomenuti da su predstavnici Inter-Cal-a, proizvodjaca Estera – C, konkretno upitali Brauna da proučava vitamin jer su smatrali da moze imati glavnu ulogu u lečenju abmnormalnosti zglobova. Dejv Stenmi, jedan od predstavnika proizvodjača je rekao “ Mi smo rekli (Braunu) da ne da našu rec za bilo šta”. Da samo zadrži otvoren um i sprovede naučno poredjenje Estera – C, obicnog vitamina C i placebo. On je konačno pristao da to uradi.
Braun, zajedno sa veterinarom azila iz Jute, je ručno izabrao pse sa najgorim stadijumom bolesti zglobova i razvrstao ih u pet grupa.
Nakon 4 nedelje testiranja, suplemetni su izbačeni na tri nedelje. Nako toga, svaki od pasa je premešten u drugu grupu gde je dobijao suplemente jos 4 nedelje. Posle jos jedne pauze od 3 nedelje, 60% pasa su prebačeni na treći suplement. Ostalih 40% su vraćeni na režim ishrane koji su dobijali u prve četiri nedelje. Na kraju svi rezultati su sabrani radi pronalaženja proseka sa svaku od 5 grupa.
Rezultati su bili odlični, u korist Ester – C terapije. 78% pasa koji su dobijali 2,000mg Estera – C su doživeli poboljšanje za 4 ili 5 dana. Prosečno poboljšanje za sve je bilo 1.52. Oko 60% pasa koji su doživeli poboljšanje su se vratili na staro kada se stalo sa Ester – C terapijom, ali je grupa koja je vraćena na Ester – C u trecoj fazi ponovo dozivela poboljšanje. Nikakvi negativni efekti nisu primećeni.
Na smanjenoj dozi(850mg) Estera – C, samo 52% pasa su doživeli poboljšanje, sa prosečnim rezultatom 0.45. Ocigledno je količina predstavljala važan faktor. Od pasa koji su dobijali 2,000mg Estera – C sa dodatnim mineralima, 62% je poboljšalo svoje stanje sa prosečnim skorom od 0.87. Zasto je Ester – C bez dodatnih minerala davao bolje rezultate ostaje nepoznato.
Običan vitamin C je poboljšao stanje kod 44% ispitanih pasa, sa prosečnim skorom od 0.67. Kao što je očekivano, nikakve primetne promene se nisu dogodile sa psima na placebu.
Ni najveci skeptik ne moze da ignoriše ovako ozbiljna istraživanja. Ali uspeh vitamina C u lečenju displazije kukova se još uvek može dovoditi u pitanje, ili čak poricati, zbog rendgenskih snimaka koji su pokazali da zglobovi ostaju labavi ili se artitis još uvek primećuje. Čak i Braun potvrdjuje da snimci obavljeni za njegovo istraživanje pokazuju defektnu skeletnu strukturu čak i posle Ester – C tretmana.
Faktor mekih tkivaAli oni koji vide napredak sa Esterom – C su oni koji primarno sagledavaju ponašanje životinje – oni vide poboljšanu sposobnost funkcionisanja. Kako to da i zagovornici i skeptici sebe smatraju ispravnim? Mozda je svako po pola u pravu.
Pod zglobom se ne smatra samo kost. Meko tkivo – hrskavica i sinovijalna membrane – postoje izmedju kostiju da obezbede kretanje. Ako ova tkiva propadaju, kretanje postaje mnogo bolnije. Vitamin C je neophodan u stvaranju i regeneraciji mekog tkiva zato sto podstiče rast kolagena -“malter” koji drzi ćelije zajedno. Istovremeno, meka tkiva sadrže vodu, koja ublažava pritisak na zglobove – to je “podmazivanje” koje je Nunan opisao u svojoj proceni Pintovih snimaka.
U zdravoj hrskavici, normalan gubitak ćelija se balansira regeneracijom ćelija. U bolesnom ili zapaljenskom stanju, gubitak ćelija je prekomeran. U slucaju kukova kod pasa, to može da uzrokuje trošenje i gubljenje “jastučića”. Velika potražnja za vitaminom C može da prevazidje količinu koju pas proizvede u jetri, pa se pogoršanje nastavlja. Umesto toga dodavanje vitamina C se moze okrenuti situacija na bolje.
Radno iskustvo, iako jos uvek anekdotski, ukazuje na to da psi na Esteru – C zive ceo život bez strahovitih bolova i poteskoca. Ester – C možda i može dokazati da jeste cudesan holistički lek, ali SPOLJNI ŽIVOT upozorava da je još uvek rano konstatovati da vitamin C leči ili ispravlja displaziju kukova kod pasa. Mnogi doktori tvrde da je ovaj tretman samo podrška u lečenju ozbiljnog zdravstvenog problema.
Ovome treba dodati jos jednu stvar. Displazija kukova je barem delimicno nasledna. I nije jednostavna defekcija uzrokovana jednim genom. Sada postoji zabrinutost da se psi čije se stanje displazije znatno poboljsalo mogu vratiti u proces reprodukcije sto bi dalje raširilo ovu bolest. Pošteno je reći da postoje veliki izgledi i nada za benefite koje donosi vitamin C, ali pre primene vitamina na vašem psu konsultujte se sa veterinarom. I dok se ne sazna više, ne parite tog psa.
Izvor:
www.workingdogs.com
