Autor Tema: Agresivnost  (Pročitano 75826 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Sanja Sukara

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 2
  • Member since: Mar 06, 2015

Odg: Agresivnost
« Odgovor #450 poslato: 06 Mart, 2015, 19:11:16 »
Kada se radi o socijalizaciji, nervozi, neuračinljivom ponašanju, onda nema podjela da je pas mali, veliki, žuti, crni, kratke dlake, duge dlake. Postoji problem, koji treba da se riješi, a polazna tačka je vlasnik. Konstatujem da većinu tih problema ponašanja i potakne sam vlasnik, pa dok shvati da je pogriješio, već je 'prošao voz', treba ispravljati,a  vazda je bilo 'nauka jedna muka, oduka tri muke'.
PAZITE koga preporučujete i čije upute slijedite u ispravljanju problematičnog ponašanja kod pasa. Svi mi koji smo u toj branche, već uglavnom znamo, ko, kako i na koji način radi s psima.
Meni ne treba reklama, ja izvedem svoga psa i moj rad se vidi. I ja ne trebam sebe reklamirati.
Izbjegavajte one koji se razmeću zvučnim nazovi titulama, koji smoriše sa natpisima 'jao da je nama salu od 1000 mjesta, pa da držimo predavanja'. Predavanja u salama se drže za novac i eto ti uglavnom razloga za takve priče. A ko hoće da pomogne, ne treba mu sala, pomoći će svakom vlasniku u parku kad vidi da ima problem s psom, bez i da kaže svoje ime.
Veoma je bitno razlučiti dobru volju za pomoć psima i samoreklamiranje, uglavnom potaknuto 'slavom' Cesar Millan-a. Znači, nije tu u pitanju da li osoba koja se predstavlja kao 'merlin u rješavanju problema ponašanja pasa' voli ili ne voli pse, u to niko i ne sumnja, nego prosto, postoji mogućnost da neko pljune silne novce za problem koji je moguće riješiti i bez davanja ikakvih novaca. Što se tiče preporuke za @Dunja Kovač, ja lično za nju nisam čula. 25 godina sam u kinologiji, za tu osobu nisam čula. Da li sam previdjela, ne znam.
No, da budemo jasni, kao neko ko preko deceniju daje savjete na BK, uvijek sam skeptična sa onima koji na sva zvona zvone o svojim kvalifikacijama, glume nivoe, a recimo kad su poplave, nigdje ih s glave nema da pomognu istraumiranim psima.
Postoji 'pomoć' i postoji POMOĆ :)
pozdrav svima :)
@Petite

Van mreže Emne

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 107
  • Member since: Feb 16, 2013

Odg: Agresivnost
« Odgovor #451 poslato: 06 Mart, 2015, 20:28:18 »
Pa što mora neko da brine o svim psima sveta da bi bio dobar u dresuri?
Kakve sad veze poplave imaju sa nečijom stručnošću?  :crazy:

Ja sam primetila da na sve strane mogu da pročitam ko je loš dreser ili loš čovek ili voli pare ili ne voli lutalice, a nigde, potpisujem nigde nisam pročitala da je taj i taj imao uspeha u radu sa agresivnim psima. Najbliže preporuci je "ovaj je dobar ovako za poslušnost, možda bi mogao da pomogne, ali znaš ne očekuj rezultate, jer znaš to ne može preko noći" ... pa kul, al mene stvarno ne zanima da dajem pare i ne očekujem rezultate, onda ću da se borim sama dok ne naletim na nekog ko će uz cenu da kaže i vreme za koje mogu da očekujem rezultate budem li se pridržavala njegovih saveta.

I ovde pročitah par puta kako Dunju nikad niko nije video da radi sa problematičnim psom... ok, verujem vam, ali koga ste videli?
Lakše je izvući tonu pljuvanja nego jednu najobičniju informaciju.

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Agresivnost
« Odgovor #452 poslato: 06 Mart, 2015, 20:32:07 »
Emne, onaj ko ti bude rekao vreme za koje će da ti "sredi" psa, sigurno laže.
Ne može se ni svim psima 100% pomoći.
To su živa bića. A što veći problem imaju sa psihom, to je teže raditi i dati prognoze šta će biti na kraju.
Da li bi ti verovala psihologu koji će ti reći da će za 3 meseca rešiti neku tvoju traumu? Iako postoji verovatnoća da ćete ona pratiti celog života, samo ćeš moći da je hendluješ

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Agresivnost
« Odgovor #453 poslato: 06 Mart, 2015, 20:35:20 »
Jedino što možeš da uradiš jeste da obiđeš potencijalne ljude, vidiš kako rade, da oni vide tvog psa, pa da sednete da se dobro ispričate.

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Agresivnost
« Odgovor #454 poslato: 06 Mart, 2015, 21:31:13 »
"trziste" ljudi koji rade sa psima je u Srbiji najblaze receno-sivo.
i dalje je aktuelan termin "dreser", a ako smo usmereni prema pozitivnom radu sa psima, naucili smo i da psima nije potrebna "dresura" vec "skolovanje"...kada pisemo o ucenju prihvatljivog ponasanja.
obzirom na silne dresere, sam pojam psihologije pasa pada u drugi plan, a obicnim vlasnicima je to ono sto im treba, a ne dresura (uz nogu, stoj, sedi, cekaj, ne cekaj...).
pas je agresivan-daj ga dreseru. pas bezi od mene-dreser ce da sredi...

to je osnovni problem kada obican vlasnik ima slozen problem. ti slozeni problemi su najcesce vezani za urodjenu narav psa u kombinaciji sa okolinom u kojoj su se nasli i vlasnikom koji to dozivljava na ovaj ili onaj nacin (jer je citao, naucio, cuo, smatra da...) ...i u svemu tome je poslusnost najmanji problem-jer poslusnost proizilazi iz odnosa vlasnika i psa, iz njihovog nacina zivota, a ne iz suvoparno naucenih komandi. samo mentalno stanje psa ovisi o tom odnosu u velikoj meri. u svakodnevnim aktivnostima i ritmu. a sve skole za pse nude tu poslusnost...kao...dodji na poslusnost, pa ces da shvatis. ljudi moji...90% vlasnika to nece shvatiti kroz poslusnost i nekakav grupni tecaj. problem je u svakodnevnom zivotu, a ne u onome na poligonu sto se vise ili manje uspesno savlada. pa niko u tim skolama niti ne pominje sta znaci dusevni mir psa i kako treba jedna setnja da izgleda. a to je esencijalno za pse.

ja sam pomenula Dunju, i ispade joj ovo dodatna promocija  :D ...kao sto sam pomenula i Aportoat, cuvsi od ljudi sa ovog foruma dobre stvari o njima. na kraju ne vidim da je iko napisao svoje dobro iskustvo u Aportgoatu ovde, a ja licno o tome slusala. e sad...ko se javlja na telefon i ko u toj skoli radi na cemu zaista ne znam, posto ne zivim u Srbiji niti sam sa psom radila tu.
sto se Dunje tice, ni sa njom radila nisam ali komunicirala jesam i zena apsolutno ima kvalitetne stavove kad je psihologija pasa u pitanju. a takvi su retki. ona nije nikakav dreser. o toj grani kinologije aktivno komuniciram sa ljudima zadnjih 6 godina i u Srbiji na pisanoj reci nisam naisla ni na koga drugog. ni sa ni bez referenci, ni reklamiranog ni nereklamiranog. kako i koliko ih ona sprovodi u delo-zaista ne znam. svetonazori u pisanoj komunikaciji su joj apsolutno na mestu, i to je jedini razlog zasto sam je predlozila.


dalje... ako je Emne mogla da nazove Aportgoat i zakljuci da tu "nema leba" za nju, onda moze nazvati i Dunju i zakljuciti isto, ili suprotno. zena ima mozga i oseca u cemu je problem, pa ce znati i da proceni.
svakako nisam za pljuvacinu na slepo po ljudima sa kojima nismo licno komunicirali ili radili...osim ako su u sferi o kojoj govorimo dokazani diletanti (ima i takvih). a ovde govorimo o psihologiji pasa i radu sa psima. dobar je broj poznatih imena koje ljudi kuju u zvezde, a licno sam se uverila da lose uticu na mentalno stanje pasa sa kojima su radili. dobar je broj i poznatih takmicarskih imena u srk kojima ne bih poverila svog psa...tako da se ne bih puno oslanjala ni na sta osim na licno zanje i prosudbu.

sto se tice samopromocije, u tome zaista ne vidim nista sporno. pa u Hr imamo vise izuzetnih bihejviorista koji su dosli do "naroda" iskljucivo samopromocijom, pa onda naravno i preko preporuka...ali naravno da ces pisati o sebi i tome sto radis...osim ako ne angazujes druge da to rade umesto tebe.


i ono sto mislim da je izuzetno vazno, a konacno da se i dotaknem teme- agresija pasa sa kojom se susrecemo danas je najmanje uzrokovana genetskom agresijom same jedinke...nisu to ni srcani, ni tvrdi, ni opaki psi, vec neprilagodjeni psi kojima treba psiholoska pomoc, sto ne ide bez potpune predanosti vlasnika tom problemu i na svakodnevnom radu na samom uzroku

Van mreže Sanja Sukara

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 2
  • Member since: Mar 06, 2015

Odg: Agresivnost
« Odgovor #455 poslato: 07 Mart, 2015, 08:37:20 »
Pa što mora neko da brine o svim psima sveta da bi bio dobar u dresuri?
Kakve sad veze poplave imaju sa nečijom stručnošću?  :crazy:

Ja sam primetila da na sve strane mogu da pročitam ko je loš dreser ili loš čovek ili voli pare ili ne voli lutalice, a nigde, potpisujem nigde nisam pročitala da je taj i taj imao uspeha u radu sa agresivnim psima. Najbliže preporuci je "ovaj je dobar ovako za poslušnost, možda bi mogao da pomogne, ali znaš ne očekuj rezultate, jer znaš to ne može preko noći" ... pa kul, al mene stvarno ne zanima da dajem pare i ne očekujem rezultate, onda ću da se borim sama dok ne naletim na nekog ko će uz cenu da kaže i vreme za koje mogu da očekujem rezultate budem li se pridržavala njegovih saveta.

I ovde pročitah par puta kako Dunju nikad niko nije video da radi sa problematičnim psom... ok, verujem vam, ali koga ste videli?
Lakše je izvući tonu pljuvanja nego jednu najobičniju informaciju.
Ja  i pišem sve ovo jer sam poprilično u materiji, posebno u vezi socijalizacije, dugi niz godina.
Kakav je ko čovjek, mene i ne zanima mnogo kad se radi s psima. Ne personaliziram. Tako da, što se tiče PLJUVANJA, manimo se toga, govorimo o psima i radu sa psima. To može da bude Kurta, Murta, Kunto, Panto.   Ako se neko deklariše kao dr.mr. sci ....za pse - naravno da očekujem  da vidim da taj neko radi  s psom, tj psima, naravno da očekujem da pomogne vlasnicima kojima je pomoć potrebna, a posebno psima  u situacijama koje i nisu uobičajene i naravno da očekujem da je u materiji u praksi.
Zašto sve ovo pišem? Zato što sam se previše promotera nagledala za ovo dvije i po decenije, što uživo, što na forumu, koji poharabiše novce od početnika, sve sa zvanjima i nazovi znanjima, a na kraju vlasnik dodje meni na izložbi,  na forum i pp da mu dajem savjet i pomažem da prevazidje problem sa psom.
Svako ko se dokaže u radu sa psom - skidam kapu. Prazne priče i samopromocije preko ledja pasa, ne volim i nikada ih neću podržati.
Cilj treba da bude pomoći vlasnicima na način koji je svakom početniku prihvatljiv, edukacijom i preventivom, a ne da od malog problema, pravimo veliki, da stvorimo sliku da nijedan vlasnik pojma nema, a mi se reklamiramo kao veliki znalci, jer smo od malog, napravili veliki problem svojom interpretacijom.
To je naopak pristup prvo prema vlasnicima, i to je  nekorektan nastup (i pristup), koji vodi k tome da će se vlasnici uspaničiti i davati silne novce da riješe taj 'veliki problem', a onda se može obiti o glavu psima, jer postoje vlasnici koji nemaju novce da plate, pa će nalaziti ovakve ili onakve solucije da se otarase pasa, jer im problem djeluje prekomplikovan da bi oni sami to riješili.

Van mreže LekasHill

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 1741
  • Member since: Aug 31, 2012

Odg: Agresivnost
« Odgovor #456 poslato: 07 Mart, 2015, 09:45:13 »
Ajd da probam malo da se vratim na temu...
Ponoviću nešto što sam nebrojeno puta do sada rekao/napisao kada god neko kaže za psa da je agresivan. Moje mišljenje je da agresivnost kod pasa nije i ne može biti osobina, već je posledica drugih osobina (posesivnost, teritorijalnost, nesigurnost, nepoverljivosat...) koji uzrokuju tu nesigurnost. Kada se radi sa psom koji ispoljava agresivno ponašanje, radi se na (kako je AA napisala) uzroku. Za to je potrebno vreme, strpljenje, upornost, doslednost... Ne može preko noći.
Vežbanjem poslušnosti, učvršćuje se odnos na relaciji pas-vlasnik, i fokus psa se usmerava na vlasnika (vodiča). Dugoročno, to će dovesti do toga da će pas biti fokusiran na vlasnika umesto na faktore koji uzrokuju "ispade". Što je čvrši i bolji odnos i jači fokus na vlasnika, to će se ova neželjena ponašanja ređe ispoljavati. Neće potpuno nestati, ali će u većoj ili manjoj meri (u zavisnosti od izgrađenog odnosa) biti pod kontrolom.

Ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da tvrdim, ali rekao bih na osnovu opisanog da je kod Lokija najveći problem nesigurnost (kao i kod svih malih pasa uostalom). Ostaviću mogućnost da nisam u pravu i da grešim jer te situacije nisam imao prilike da vidim, kao i mogućnost da postoje i drugi faktori koji utiču da se Loki u određenim situacijama ponaša agresivno.

Jedan od moja dva psa (Lola) je jako nesigurna i jako dobro razumem koliko ta nesigurnost sa svim pratećim elementima frustracija može da napravi. Jedina razlika kod nje je ta da ona u napadima panike nije agresivna (ujedljiva), već beži od uzroka straha (uz obilnu količinu lajanja sm smesko1). Kako ne bih i sa Apuom dospeo u isti problem, sa nepunih 4 meseca starosti smo krenuli da vežbamo poslušnost (u Aportgoat-u) gde sam u radu sa instruktorima shvatio osnove pre svega izgradnje odnosa sa psom i fokusa na mene. Kasnije sam to stečeno znanje primenio na vežbanje sa Lolom, i kod nje se primetio napredak. Ono što bih posebno naglasio je da se njeno stanje nikada nije vratilo u "normalu 100%" i da je uvek kod nje postojala (i postoji i dan danas) velika doza nesigurnosti, straha i nepoverljivosti (uglavnom je to prema nepoznatim ljudima). Drugo, stalno su nam se dešavale situacije koje bi nas vratile tri koraka unazad, ali smo uporni i strpljivi. Najvažnije je samo ne doživeti to kao tragičnu i beznadežnu situaciju. Lola danas ima nešto više od 4 godine, i dalje radimo na našem problemu i radićemo koliko god bude nepohodno.

Van mreže Mina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1883
  • Member since: Nov 04, 2012

Odg: Agresivnost
« Odgovor #457 poslato: 07 Mart, 2015, 10:26:39 »
upravo to, Lekashill.

samo da se nadovežem sa svojim iskustvom. kako nas negativne situacije (koje u strahovima prema ljudima ili psima, su neminovne, i nažalost koliko god se trudimo, ne možemo utjecati svaki puta na njih) ne bi vratile tri koraka nazad, moramo izgraditi dobre temelje.

moje iskustvo, koje nadam se može pomoći i Lokiju, je isto proizašlo u radu s bihevioristom. iako sam se smatrala da znam jako puno o psima i učila uvijek o njima itd. i sa jako puno strahova prema svemu sam se sama izborila sa svojim psom, ali s ljudima sam se uvijek sa svojim psom vraća tri koraka nazad kad sam napravila jedan naprijed ... i nikako da to krene ... uz bihevioristu sam naučila da ja moram nagrađivati svog psa s poslasticama doslovce i na 50 metara od čovjeka kada ga ugleda. dakle, s udaljenosti gdje pas nema apsolutno nikakvih strahova i s udaljenosti s koje pas može naučiti nešto, ja sam svaki pogled prema čovjeku morala nagrađivati. i onda se približavati i raditi isto ... nagrade i nagrade ... u konačnici, naravno i fokus na mene. okreneš psa da zna da pogled prema čovjeku znači nagrada od tebe, i on sam radije gleda tebe i to mu postane normalna reakcija ...

ja sam isto prvo bila skeptična ... jer sam nagrađivala svog psa 2 mjeseca za sve i svašta, i zaista se dala maksimalno u to, a iskreno, nisam primijećivala neke pomake ... sve mi je to bilo onako --- li-la .. ali sa sljedećim mjesecima svi problemi su počeli sjesti na mjesto i njen uspjeh i moja sreća su rasli eksponencijalno. i najbitnije negativne situacije s ljudima nas ne bacaju korake natrag, nego ostanemo gdje jesmo! jer su ovi temelji, koji su vremenski dugotrajni i naporni, a ne pokazuju rezultate, itekako potrebni. strpljivost je vrlina u radu sa psima.

Mo nije imala ni približno toliko ozbiljni problem kao što čini se ima Loki, jer da je došlo do toga, vjerojatno je više ni nebi bilo s obzirom na pasminu, ali svejedno, osnova je ista i trebate razumijeti da će to trajati, ne tjednima nego mjesecima ...

a, ako vam isto što znači, mi smo svega bile na 3-4 sastanka s našom bihevioristkinjom. ostatak vremena pomagala nam je kroz mejlove i telefonom. dala mi je masu savjeta, usmjerila me prve termine da počnem razumijeti trenutke koje su mom psu već problematične (a to su zaista bili pogledi prema ljudima već s nekoliko desetaka metara), i dalje je bilo apsolutno sve na nama. koliko želiš raditi, razumijeti svog psa i koliko vremena i volje želiš uložiti u to.

Van mreže Emne

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 107
  • Member since: Feb 16, 2013

Odg: Agresivnost
« Odgovor #458 poslato: 07 Mart, 2015, 19:56:22 »
Najgore je što ja ne znam više šta da koristim za nagrade ... keksići mu kratko drže pažnju, a meso i viršle nisu baš prigodni kad smo nekad prinudjeni da radimo po par puta par sati dnevno (živim sa cimerkama, nemam baš kontrolu kad će ko doći u goste)...treba mi nešto niskokalorično što će on da voli, ali tako nešto još nisam uspela da nadjem...
Druga stvar, dovoljno je da jednom dodje neko dok sam ja na poslu, on onda provede tih par sati sam zatvoren u sobi i to automatski syebe sve što smo uradili u poslednjih 10-15 dana ...i tako mi idemo ne jedan korak napred, a tri nazad, već jedno 15 nazad.  :cry:

Nije meni problem ni da promenim okruženje, ali nisam baš ni sigurna šta je gore - tih par sati nedeljno što se istraumira zatvoren, ili 9 sati dnevno samoće dok ja radim, kada bismo živeli sami ...

Za sad idemo uporno i dosledno zajedničko izolovanje i nagradjivanje kad god je neko tu ...i da se nadam da ću do sledeće godine u ovo vreme, osim uništenog društvenog života dobiti i bar neki napredak u njegovom ponašanju ...