Autor Tema: Wana  (Pročitano 346 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Marija Kozic

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 1
  • Member since: Oct 25, 2016

Wana
« poslato: 25 Oktobar, 2016, 01:37:52 »
Iskreno ovo nikada nisam radila.Nisam osoba koja ucestvuje po forumima i pise svoja iskustva, jednostavno mi do sada nije bila potreba.Ali dogadjaj od jutros me pomerio i na silu gurnuo iz moje rutine i sada mislim da ce mi ovo pomoci da slozim misli i osjecanja koliko god je moguce.Imala sam deset godina kada sam kao i vecina dece "smarala" svoje da mi kupe cuku.Mladji brat mi je pomagao u tom kukumakanju i na kraju te balade,uprkos otimanju mojih da ce nam biti svima zajedno velika obaveza i da nismo spremni jos za tako nesto, u nas zivot je usetala mala, umiljata, preplasena zenka Bernskog planinskog pastira.Iako smo psa nabavili dok smo bili poprilicno neinformisani i da je kod nas dosla sa 40 dana, da se prve noci jos secam i tog zavijanja i drhtanja malog steneta.To malo stvorenje se lagano svima uvlaci pod kozu i postaje dio nasih zivota.Mnogo situacija pamtim sa njom.Od samog biranja u uzgajivacnici, do kutije u kojoj smo je doneli, davanja imena, bas te prve noci i kasnije sto je starija sve vise i vise dragih uspomena.Bila je prepametna,prelijepa i preodana.Obozavala nas je.Mog mladjeg brata je gledala kao da joj je ravan i igre sa njim su bile preslatke, naravno uvijek uz dozu paznje.Bila je porodicni pas,nikoga nije gledalna kao posebnog. Nas cetvoro smo imali ulogu u njenom zivotu i dopunjavali smo se u toj ulozi prema njoj.Da stvarno ne pisem predugo jer bih mogla citav roman, pokusacu da predjem na poentu.Sjecacu se svih igrica,mazenja sa njom.Prvog momka i muka koje je slusala, problema u skoli, svadja, zelja i zeljica uvijek je bila tu.Svojom cutnjom,poneki put bi zalajala ali pogledom najvise mi je pruzala najvece podrske u zivotu i razumevanja.Uvek bi izmamila osmeh na moje lice i cinila me boljom osobom.Bila je moja snaga i vjera mnogo puta.Ne samo mene, svih nas!Ljuta sam na sebe sto nekada kada sam zaboga izlazila,pa se spremim i namontiram, a vani pada kisa i ja moram proci pored nje protrcim pomazim po glavi i pobegnem brze u auto da me ne bi uprljala.Ona meni to nikada nije uradila.Nikada se nije desilo da ne dodje da me pozdravi trceci i masuci repom,kojeg smo nazivali prasko zbog izgleda.Nisam je morala zvati da bi dosla,cim osjeti tu je.Spavala je pod mojim prozorom ili bratovim jer nas je osjetila.Kada se desilo da par puta otputujemo na duzi period obolila je od tuge, pa smo se vracali i sredjivali(ali samo nasim dolaskom sve bi ju prolazilo).Nikada me nije ostavila.Ma volim je i uvijek ce mi biti pod kozom, u srcu, u glavi ma gdje god...tu je u meni i nikada nece nestati.
Posto studiram u drugom gradu godinu dana,cekala sam vrijeme da dodjem da je vidim.Ali zadnji dolazak prije 7 dana me je opet docekala sva sretna.Izlazim iz auta,ona pomahnitala od srece i pocinjem da je mazim.Dok je mazim on malo cudnije dise ali mislim da se malo uzbudila.Mazeci je napipavam dve kvrge na vratu i odma vicem tati.Kasnije sam saznala da je bila bolesna "malo" i da su zvali veterinara, a meni nisu spominjala zbog ispita.Sledeceg dana dolazi veterinar, a njeno stanje je gore i postaje gore i gore i ....U par dana pocinjes da gubis sve sto si voleo,a ne znas ni zasto.Nadala sam se da ce sve biti super i da ce moja Wana opet biti staro premazno stvorenje koje sjeda svima na noge i ne da da odu dok je ne izmaze.Ali nije bilo tako.Bilo je potpuno drugacije.Wana iz dana u dan postaje nemocna,slaba i tuzna.Odlazi u stacionar 2 dana gdje sam jedva cekala da je idem obici.I gdje mi je na kraju 3 sata sa njom lezanja u cekaonici ambulante bio najveci poklon i nada da ce biti bolje.Ali ne, bilo je suprotno.Zadnjim atomima je hodala, gusila se i nije toliko gutala ali svi su mislili da ce biti bolje i da ce doci sebi.Gubila sam svoj oslonac, vjeru i dobrotu koju je budila.Gubila sam najboljeg prijatelja, clana porodice...Ppgled koji je bio duzi i koji mi je uputila direkt u oci nikada necu zaboraviti.Pogled ljubavi pomesan sa nemoci,shvatanjem da je slaba i zeljom da mi ulije toplinu i vjeru.Zadnjim atomima je pruzala svima nama.Ona radost i duh su nestali ali taj pogled mi je bio zadnja slamka za koju sam se hvatala.
Sinoc sam legla spavati i prije nego sto cu zaspati sam osjetila da umire, najcudniji osjecaj u zivotu do sada ali sam si rekla Marija umisljas.Ujutro ustajem i mama mi javlja da je uginula.
Odlazimo po nju, donosimo kuci i zakopavamo i dvoristu.Osjecaj je neopisiv i smenjuje se iz casa u cas.Dvoriste u kome vidim opet drvece koje je bilo nebitno ovih 8 godina, prazan boks ali i tisina i zvuk samo lisca kako pada sa drveta.Nisam jos svesna da sam danas izgubila dio sebe.I pokusavam biti jaka zbog ostalih.Cak sam otisla sa drugaricama veceras i sve je bilo super,zavaravam samu sebe,zasmijavam,lazem  samo da ne mislim i da me ne dotuce jer znam da je osjetila kad god sam bila tuzna i nije voljela.Sve je bilo super dok drugarica nije rekla da zuri da ju ceka pas kuci.Bukvalno crno ispred ociju i povratila me u realnost, da ce me dovesti kuci, a moje wane nema da me dotrci i isprlja.Nema je!Dosla sam i prije spavanja otisla do mjesta gdje smo je zakopali da joj kazem da mi nedostaje.Da se vrati, da necu biti ljuta ako je samo pobegla negde i da nije bila ono danas ona u vrecis sto sam ubacila u rupu i slusala zvuk zemlje kako udara u kesu dok sam je zakopavala.Ali evo dok ovo pisem, gledam kroz prozor ali nje nema.Nije se vratila.A ja sam shvatila da cu jos mnogo puta se zavarati i ponasati kao da se nosta nije desilo i onda  vratiti u relnost i lagano i ja nestajati.Wana volimo te i nikada te necemo zaboraviti.Nisi uginula danas ti vec samo tvoje tijelo koje je napao tumor, a ti si duhom jos sa mnom.Jos me bodris i vjerujes u sve nas.Ali opet pogleda nema , dodira nema.Tako da nije sve bas isto i treba ce mi vremena da se naviknem.Wana cekaj me gore negde da me opet bar jednom pogledas.Znaj danas nisi uginula samo ti vec sa tobom je otisao i dobar dio mene!!! Ovaj dan nikada necu zaboraviti!Wana znaj da si nam bila sve i da ne dam tom odvratnom tumoru da unisti sliku tebe zivahnr kako mi dotrcavas i mases praskom.Dvoriste ce zauvek  biti tvoje, a srce moje pogotovo!! ❣❣❣❣

Van mreže Berna

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 3409
  • Member since: Mar 24, 2013

    • Berna Photography
Odg: Wana
« Odgovor #1 poslato: 25 Oktobar, 2016, 11:26:03 »
Jako mi je zao... Sigurna sam da je bila poseban pas.

Pocivaj u miru, Wana.

Van mreže Frenky

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 178
  • Member since: Jan 10, 2015

Odg: Wana
« Odgovor #2 poslato: 27 Oktobar, 2016, 16:21:04 »
Moje saučešće.

Nek počiva u miru.

Van mreže Karim

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 460
  • Member since: Feb 28, 2015

Odg: Wana
« Odgovor #3 poslato: 28 Oktobar, 2016, 18:05:32 »
Grcam...

Wana, pocivaj u miru.