Autor Tema: Sterilizacija/Kastracija  (Pročitano 66172 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Sterilizacija/Kastracija
« poslato: 26 Maj, 2012, 15:37:50 »

Zašto treba sterilisati / kastrirati kućne ljubimce?


Sterilizacija / kastracija je već odavno u mnogim zemljama postala abeceda kulturnog i civilizovanog suživota ljudi i životinja u urbanoj sredini.
Sterilizacija / kastracija je jednostavan operativni zahvat koji će vama i vašem kućnom ljubimcu omogućiti sretniji i bezbrižniji zajednički život .   


JESTE LI ZNALI?


 Jedna mačka koja ima mačiće i čiji mačići imaju mačiće u svom reprodukcionom ciklusu može "biti odgovorna" za dolazak na svet oko 40.000 mačeta! .
 Jedna kuja koja ima štence i čiji štenci imaju štence u svom reprodukcionom ciklusu može "biti odgovorna" za dolazak na svet oko 20.000 štenaca!   


ODGOVORNO DRŽANJE ŽIVOTINJE


Jeste li znali da odgovornim ponašanjem možete sprečiti patnju i smrt velikog broja životinja?
Svako ko je video samo jednu životinju eutanazirano u nekom od veterinarsko-higijenskih servisa zna da za velik broj napuštenih i neželjenih životinja ne postoji dom, a često ni sretna budućnost. Zato dobro razmislite pre nego se odlučite razmnožavati svoje kućne ljubimce, jer upravo o vama zavisi niz budućih životinjskih sudbina.


Presudnu ulogu igra odgovornost samih vlasnika koji, ponekad, zbog neznanja ili pogrešnih informacija, smatraju da sterilizacija / kastracija predstavlja nešto loše i negativno za njihovoga kućnog ljubimca.
Nekontrolisanim razmnožavanjem stvaramo nove generacije uglavnom neželjenih životinja koje su osuđene na lutanje, patnju i bol.
Lutalice retko prežive više od nekoliko godina, prepušteni sami sebi žive na putevima, ulicama i parkovima i uglavnom umiru od gladi, žeđi, bolesti i smrzavanja ili stradavaju u saobraćaju.
Gotovo svi vole štence ili mačiće, no, neki ljudi naprosto gube zanimanje kada životinja odraste.
Rezultat toga je velik broj mačaka i pasa svih uzrasta koji završe na ulici i skončaju život pod točkovima automobila.


NAJČEŠĆE zablude vezane za STERILIZACIJU / KASTRACIJU   


ZABLUDA: Ženka mačke ili psa treba imati jedno leglo pre sterilizacije.
ČINJENICA: Što pre sterilišete svoju životinju, ona će biti boljeg zdravlja u budućnosti.
Mnogi veterinari praktikuju savršeno bezbednu ranu sterilizaciju i to pre prvog teranja, jer se mogućnost pojave tumora mlečnih žlezda povećava s vremenom koje ženka provede nesterilizirana.


Vlasnici životinja trebali bi manje da vodi brigu o spolnosti i seksualnim nagonima svojih kućnih ljubimaca, a više o tome hrane li ih kvalitetno, izvode li ih redovno u šetnju, pružaju li im redovnu veterinarsku brigu i posvećuju li im dovoljno pažnje.


ZABLUDA: Sterilizacija / kastracija će promeniti karakter mom mezimcu.
ČINJENICA: Eventualne male promene biće samo pozitivne. Bez obzira na starost i sterilizaciju / kastraciju, vaš će mezimac ostati dragi pratilac koji vas voli i štiti.
Sterilizacija / Kastracija će samo smanjiti nagon za razmnožavanjem, što u velikom broju slučajeva deluje smirujuće na životinje.
Sterilizirane / kastrirana životinja prestaju lutati, međusobno se boriti i gube želju da markiraju svoju teritoriju urinom.


ZABLUDA: Životinje koje se drže radi druženja postaće debele i lenje ako se sterilišu / kastriraju.
ČINJENICA: APSOLUTNO NETAČNO! Vaš će se kućni ljubimac udebljati zbog prekomernog uzimanja hrane i nedovoljnog kretanja, a ne zbog sterilizacije / kastracije.
Vaša životinja se neće udebljati, ako joj obezbedite dovoljno kretanja i ako kontrolišete količinu hrane koju uzima.
Sterilizacija / kastracija je, dapače, dobra za vašu životinju s obzirom na činjenicu da sterilisane / kastrirane životinje žive, u proseku, dve do tri godine duže od nesteriliziranih / nekastriranih životinja.


ZABLUDA: Sterilizacija / kastracija je opasna i bolna operacija za mog ljubimca.
ČINJENICA: Sterilizacija / kastracija je rutinski operativni zahvat koji zahteva minimalnu hospitalizaciju.
Uz minimalnu kućnu negu vaš će se ljubimac u potpunosti oporaviti i nastaviti živeti normalnim životom već za nekoliko dana.
Sterilizacija ženke (uklanjanje jajnika ili uklanjanje i materice i jajnika) ili kastracija mužjaka (uklanjanje testisa) hirurški su zahvati koji se izvode uz opštu anesteziju, koja se koristi iu humanoj medicini.


Sterilizacija / kastracija JE OSIM SVEGA DOBAR LEK
Nesterilizirane / nekastrirane mačke će u doba teranja često mokriti (ponekad i po celoj kući) i glasno mijaukati, prizivajući na taj način partnere, koji takođe urinom obeležavaju teritoriju oko kuće. Nesterilizirane kuje u doba teranja takođe privlače pse iz komšiluka, au kući ostavljaju niz neugodnih krvavih tragova po podu i nameštaju.
Nasuprot tome, sterilisane ženke postaju privrženije i poslušnije i centar njihovog života postaje njihova humana porodica.
Sterilizacijom ženki značajno je redukovana pojava tumora mlečnih žlezdi (zavisno o životnoj dobi u kojoj je ženka sterilisana).
Ako je sterilizacija izvršena pre prvog teranja, mogućnost pojave tumora mlečnih žlezdi svodi se na 1%, a ako se životinja steriliše posle prvog teranja rizik pojave tumora povećava se na 25%.
Sa starošću životinje raste i rizik nastanka tumora mlečnih žlezdi nezavisno o sterilizaciji.
Sterilizacijom možemo sprečiti i piometra (gnojnu upalu materice). Terapija piometre je skupa i dugotrajna i najčešće podrazumeva hirurški zahvat, hospitalizaciju i dugotrajno lečenje, au nekim slučajevima, uprkos hirurškom zahvatu, životinja ugiba. Postoje i neke druge bolesti koje se sterilizacijom / kastracijom mogu sprečiti ili ublažiti (npr. alergije, hormonski uslovljen dijabetes ).


Nekastrirana mužjaci u doba teranja traže partnerku, označavaju teritoriju urinom neugodnog i intenzivnog mirisa, beže od kuće, lutaju i kreću se bez nadzora vlasnika, ugrožavajući pri tome bezbednost i zdravlje i životinja i ljudi.
U doba teranja nekastrirana muški psi često se penju na nameštaj ili na noge ljudi.
Nasuprot tome, kastrirani muzjaci postaju privrženiji i poslušniji i centar njihovog života postaje njihova humana porodica.
Kastrirani psi su nešto mirniji, ali zbog toga nisu nimalo slabiji čuvari.
Nemojte mešati agresivnost sa zaštitničkim ponašanjem, jer kastrirani pas brani svoj dom i porodicu podjednako dobro kao i nekastrirana pas.
Kastriranje mužjaka mačke smanjuje rizik pojave zloćudnog tumora testisa, a može da spreči i bolesti prostate.




ovo su neke opste cinjenice. bilo bi dobro da cujemo iz prve ruke iskustva vlasnika kastriranih i sterilisanih pasa




kakva su vam iskustva sa sterlizacijom ljubimaca?
Da li prva sterilizacija treba da bude pre ili posle prvog teranja?

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #1 poslato: 26 Maj, 2012, 19:31:26 »
moja Rea je sterilisana pre prvog teranja

Van mreže atrosanguinea

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 204
  • Member since: Jul 16, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #2 poslato: 28 Maj, 2012, 16:36:14 »
Na zapadu se sterilizacija vrsi sa 3 ili 4 meseca, a kod nas najranije od recimo 7, 8, mada neki veterinari hoce da sterilisu i sa 6. U Centru za mesance sterilizacija zenki mesanaca je oko 2500 sa postoperativnim smestajem, cipom i vakcinom protiv besnila, super rade. za muzjake je nesto jeftinije. dozvoljavaju dovodjenje vlasnickih pasa, ali iskljucivo mesanaca. rade i sterilizaciju macaka, za zenke je 1800 a za muzjake 1500, samo za njih nema postop. cena kod privatnih veterinara zavisi od velicine psa (odnosno od kolicine potrosene anestezije) i vrste anestezije. Veterinari cesto imaju akcije za sterilizaciju, samo se treba malo raspitati. Sterilizacija inace sprecava tumor testisa kod muzjaka a kod zenki tumor materice. kod mene se trenutno nalazi muzjak pudle sa uvecanom prostatom (nadjen na ulici, ima oko 6, 7 godina) i veterinar mi je preporucio kastraciju kao resavanje problema
To sit with a dog on a hillside on a glorious afternoon is to be back in Eden, where doing nothing was not boring - it was peace. Milan Kundera

Van mreže Dig.iTallEVIL

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 4494
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #3 poslato: 05 Jun, 2012, 13:00:07 »
E mene to sad bash zanima zbog ove male meshanke.

Van mreže Shnaulove

  • Jr. Member
  • **
  • Poruke: 96
  • Member since: Mar 17, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #4 poslato: 05 Jun, 2012, 13:00:43 »
Sad je bas gledam i mislim se, Kali dobila drugaricu :dens: sm smesko1
Uglavnom je dilema sterilisati pre ili posle teranja. Prednost sterilizacije pre teranja je sto su sanse da kuja oboli od tumora mlecne zlezde ravne nuli jer ne dolazi do formiranja receptora na celijama mlecne zlezde koji su u vezi sa nastankom tumora. Sa pojavom teranja tj. ''bujanja hormona'' formiraju se i ti receptori. Mane su nerazvijenost polnih organa, odnosno vulve, kod nekih kuja ostaje mala, zakrzljala, postiji i strucan naziv za to al se ne secam sm redface, mozda si to primetila na nekoj zenki, da je kako bih rekla uvucena.
A sto se tice sterilizacije nakon prvog teranja, postoji neka minimalna sansa za razvoj tumora mlecne zlezde, ali na to utice jos mnogo faktora. U sustini to je stvar izbora veterinara, i naravno vlasnika, neki praktikuju pre neki posle prvog teranja, manje vise, i jedna i druga opcija su ok. Jedino sto kod prve ljudi ne moraju da prolaze kroz ''cari'' teranja. Najbitnije je da se ne ceka drugo, trece, teranje ako se ima u planu sterilizacija jer rizik od tumora drasticno raste do jedne tacke, kad kuja napuni 7,8 godina tad je najveci, i onda opada...

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #5 poslato: 05 Jun, 2012, 13:01:46 »
Sad je bas gledam i mislim se, Kali dobila drugaricu :dens: sm smesko1
Uglavnom je dilema sterilisati pre ili posle teranja. Prednost sterilizacije pre teranja je sto su sanse da kuja oboli od tumora mlecne zlezde ravne nuli jer ne dolazi do formiranja receptora na celijama mlecne zlezde koji su u vezi sa nastankom tumora. Sa pojavom teranja tj. ''bujanja hormona'' formiraju se i ti receptori. Mane su nerazvijenost polnih organa, odnosno vulve, kod nekih kuja ostaje mala, zakrzljala, postiji i strucan naziv za to al se ne secam sm redface, mozda si to primetila na nekoj zenki, da je kako bih rekla uvucena.
A sto se tice sterilizacije nakon prvog teranja, postoji neka minimalna sansa za razvoj tumora mlecne zlezde, ali na to utice jos mnogo faktora. U sustini to je stvar izbora veterinara, i naravno vlasnika, neki praktikuju pre neki posle prvog teranja, manje vise, i jedna i druga opcija su ok. Jedino sto kod prve ljudi ne moraju da prolaze kroz ''cari'' teranja. Najbitnije je da se ne ceka drugo, trece, teranje ako se ima u planu sterilizacija jer rizik od tumora drasticno raste do jedne tacke, kad kuja napuni 7,8 godina tad je najveci, i onda opada...

e ovako....kada sam ja planirala da sterilišem Reu konsultovala sam se sa 4, 5 veterinara. Svi su rekli da je pre prvog teranja ok, ali su 2 ili 3 rekli da ponekad ima nus pojava... a to je da u određenom procentu cvor popusti....ja sam rekla "jbga, imam muzjaka u kući, valjda Rea neće biti u tom procentu.."...ali jeste. pre nedelju dana sam bacila trosed na kome se upiskila dok je spavala....
i tad su mi rekli da je tzv američka škola povela tezu da psa treba sterilisati pre prvog teranja ali da su i oni počeli da se premišljaju jer je previše rano

Van mreže Dig.iTallEVIL

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 4494
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #6 poslato: 05 Jun, 2012, 13:02:45 »
AnaZ, mala ne ostaje kod nas, pored toga shto je ipak tesno sa dva psa u stanu (bar mom) ne bih drzala dve zenke ma kako pozitivna iskustva neki imaju ja ne bih rizikovala. Kali ju je vec sad u igri dokachila par puta sasvim sluchajno, al dovoljno da se ja prepadnem od arlaukanja i toga shto mala 2min ne moze da stane na zadnje noge i posle josh i shepa  :sweating: ipak, teza je od nje gotovo 25kg i bash moze ozbiljno da je povredi u igri. Znachi oko 7-8 meseca?

AnaC, imamo zenkicu vipeta u kraju koja je sterilisana pre prvog i da, deshava joj se isto shto i Rei :( mada nisam znala da to ima veze sa tim, mislila sam da je to generalna nus pojava koja se kod nekih kuja javlja.

Inache se mala za koji dan seli na plac i bice tamo do zime, eto toliko fore imam da je udomim  :sweating: al teshko obzirom da se niko ne interesuje za nju....

Van mreže Dig.iTallEVIL

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 4494
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Sterilizacija
« Odgovor #7 poslato: 06 Jun, 2012, 17:14:41 »
Imali smo pre par meseci suluchaj u kraju, zenkica dobermana je morala biti sterilisana sa 7-8 meseci. Vlasnik je primetio da teranje koje je dobila nije bilo normalno, odnosno obilno je krvarila. Odveo je kod veterinara i videli su da je puna tumora :(

Eto, deshava se nekada i da tako mlada stvorenja obole :(

Van mreže larontije

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 664
  • Member since: Aug 13, 2012

    • Nemački ovčar
Odg: Sterilizacija
« Odgovor #8 poslato: 14 Avgust, 2012, 10:18:37 »

e ovako....kada sam ja planirala da sterilišem Reu konsultovala sam se sa 4, 5 veterinara. Svi su rekli da je pre prvog teranja ok, ali su 2 ili 3 rekli da ponekad ima nus pojava... a to je da u određenom procentu cvor popusti....ja sam rekla "jbga, imam muzjaka u kući, valjda Rea neće biti u tom procentu.."...ali jeste. pre nedelju dana sam bacila trosed na kome se upiskila dok je spavala....
i tad su mi rekli da je tzv američka škola povela tezu da psa treba sterilisati pre prvog teranja ali da su i oni počeli da se premišljaju jer je previše rano
Cubi ti baš nisi imala sreće  :cry: Mi smo Laru sterilisali u 8 mesecu života. Nikada se nije upiškila posle toga (mislim nekontrolisano) na svoj ili moj krevet.

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Sterilizacija/Kastracija
« Odgovor #9 poslato: 14 Avgust, 2012, 13:22:14 »
ćuti
od tada se nije nijednom upiskila
izgleda da smo opet u fazi u kojoj se to ne dešava
samo da potraje

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Sterilizacija/Kastracija
« Odgovor #10 poslato: 14 Avgust, 2012, 14:04:52 »
je li moguce da ima veze sa hladnocom i zimom...sad je letnji period...mozda se lakse prehladi zimi pa onda je zato i ucestalije.
mozda lupam gluposti, al to mi sad palo na pamet

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Sterilizacija/Kastracija
« Odgovor #11 poslato: 14 Avgust, 2012, 14:12:49 »
već sam negde pisala
mislim da ima veze sa 3 stvari: prehladom, kilažom (kada je držim na donjoj granici to se manje dešava) i sa njenim skakanjem
kada god skače i penje se samo na zadnje noge to počne da se dešava. mislim da priklješti nešto
e sad, pošto su ovih meseci bile velike vrućine nisam joj ni bacala lopticu ili nešto. i branila sam joj da se penje na zadnje noge kada šetamo na povodniku. ona to voli da radi jer joj je dosadno da normalno šeta

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Sterilizacija/Kastracija
« Odgovor #12 poslato: 15 Avgust, 2012, 00:34:48 »
jos malo copy paste teksta, ali korisnog


Što je to kastracija i zašto nije dobar izraz sterilizacija

Kastracija životinja je operativno uklanjanje spolnih organa - kod ženke jajnika, jajovoda i maternice, a kod mužjaka testisa.

"Vlasnici životinja, a i poneki veterinari, često za kastraciju koriste izraz sterilizacija. To je pogrešno. Sterilizacija znači da neki organ postoji, ali nije u funkciji. Mi operativno uklanjamo spolne organe, kod ženke jajnike, jajovode i maternicu, a kod mužjaka testise, pa je ispravno reći kastracija ženke i kastracija mužjaka." - doc. dr. sc. Tomislav Dobranić s Klinike za porodništvo i reprodukciju Veterinarskog fakulteta u Zagrebu.

 Kastracija je danas rutinski operativni zahvat koji se izvodi u praktički svim ambulantama male prakse. Životinja mora biti natašte (prije operacije mora postiti barem 12 sati). Kastracija se radi u punoj narkozi.



Kastracija ženke: ovariotomija ili ovariohisterektomija?

Kastracija ženke može biti izvedena na dva načina. Jedan je uklanjanje samo jajnika - ovariotomija, a drugi uklanjanje jajnika, jajovoda i maternice - ovariohisterektomija. Oba načina imaju svoje pobornike među veterinarima.  Neki veterinari smatraju da je ovariotomija optimalan način kastracije mladih i zdravih ženki iz razloga što maternica bez utjecaja hormona koje proizvode jajnici vrlo rijetko pravi probleme, a sam zahvat je manje invazivan, oporavak životinje brži i s manje eventualnih komplikacija (uključujući i mogućnost inkontinencije). Neki pak veterinari zastupaju teoriju da je bolje odmah izvaditi sve jer i takva zakržljala maternica ponekad može uzrokovati teške bolesti kao što su piometra ili karcinom maternice, a sama operacija ako je izvedena stručno i pažljivo vrlo rijetko završi s komplikacijama.



Informirajte se prije odluke o kastraciji i preuzmite odgovornost

Prije samog zahvata bitno je da svaki vlasnik procijeni što je najbolje za njegovog ljubimca, a to može samo ako ima dovoljno znanja o kastraciji te ako od veterinara operatera traži potpunu i točnu informaciju o svim elementima samog zahvata. Uporan i zainteresiran vlasnik rijetko će ostati uskraćen za informacije. U slučaju da niste zadovoljni s objašnjenjem i sigurni u ono što radite, potražite još informacija i drugo veterinarsko mišljenje prije konačne odluke. Popričajte s vlasnicima kastriranih i nekastriranih kućnih ljubimaca, prijavite se na forume o kućnim ljubimcima i pitajte druge za savjet i mišljenje. Odvagnite sve što ste čuli i pročitali, razmislite što u biti želite za svog kućnog ljubimca jer nemojte zaboraviti da ste vi ti koji morate donijeti odluku u njegovo ime i imajte na umu da je i nečinjenje (ne kastrirati) isto preuzimanje odgovornosti kao i činjenje (kastrirati). I nemojte sebe zavaravati pričom o „prirodnosti“ života vašeg nekastriranog ljubimca jer ste onog trenutka kad ste ga uzeli za kućnog ljubimca raskrstili s njegovim „prirodnim“ životom. U slučaju da odaberete opciju ne kastrirati, poduzmite sve da spolni život svog ljubimca i sva ponašanja i stanja koja donose hormoni držite pod potpunom kontrolom i pravodobno reagirate na sve eventualne probleme.

 

Razlozi za kastraciju (zdravlje, ponašanje i kontrola razmnožavanja)

Razloge za kastraciju možemo podijeliti u tri veće cjeline. Prva je njen povoljan utjecaj na zdravlje ljubimaca, druga na ponašanje, a treća je sprječavanje nekontroliranog povećavanja uglavnom neželjene populacije pasa i mačaka.



1) ZDRAVLJE

Statistike pokazuju da je prosječan životni vijek kastriranih životinja dulji od nekastriranih za dvije do tri godine i da su u tom životnom vijeku boljeg zdravlja.

Ranom kastracijom ženki značajno je reducirana pojava tumora mliječnih žlijezda koji su česti kod kuja (maligno ih je 60-70%), a nešto rjeđi kod mačaka (maligno ih je 95%). Statistički gledano karcinom mliječne žlijezde čini 50% svih malignih oboljenja u pasa. Kastracija prije prvog tjeranja ostavlja minimalnih 0.05% da će kuja oboliti od ovog tumora. Kastracija nakon prvog tjeranja, ali prije drugog taj postotak povećava na 8%. Nakon drugog tjeranja, a prije trećeg postotak raste na 26%. Nakon toga kastracija više ne može utjecati na smanjenje oboljenja od tumora mliječnih žlijezda.

Kastracijom možemo spriječiti čestu bolest kod kuja - gnojnu upalu maternice ili piometru. Terapija piometre je skupa i dugotrajna i najčešće podrazumijeva uklanjanje jajnika i maternice pod upalom (što je puno rizičnija operacija od elektivne kastracije), hospitalizaciju i dugotrajno liječenje, a u nekim slučajevima završetak je fatalan. Piometra se javlja mjesec i pol do dva nakon tjeranja, a češća je kod kuja koje su imale učestale lažne trudnoće. Najčešća je kod kuja oko 6-7 godina starosti, ali se može pojaviti i kod vrlo mladih kao i kod vrlo starih kuja. Piometra je moguća i kod mačaka, ali nije toliko česta kao kod kuja.

Postoje i neke druge bolesti koje se kastracijom mogu spriječiti ili ublažiti (npr. alergije, hormonski uvjetovan dijabetes...).

Ženke koje boluju od bolesti kao sto je na primjer dijabetes, epilepsija, bolesti štitnjače... treba kastrirati kao dio tretmana ovih oboljenja.

Kastriranje mužjaka poništava rizik pojave zločudnog tumora testisa, a može spriječiti i bolesti prostate (povećanje, adenome i karcinom).

Treba obvezno kastrirati mužjake čiji se jedan ili oba testisa nisu spustili u skrotalnu vrećicu (jednostrani ili obostrani kriptorhizam) zbog sklonosti da zaostali testisi razviju tumore. Kastraciju svakako treba izvršiti i u cilju preventive oboljenja na čiji razvoj imaju utjecaja muški spolni hormoni (hepatoidni adenomi, perinealna hernija itd.). Isto tako treba kastrirati mužjake s oboljenjima prostate ili oboljenjima samih testisa, kao i FIV pozitivne mužjake mačke.



2) PONAŠANJE
Kastrirana životinja postaje bolji kućni ljubimac jer joj spolni nagon više nije smetnja u odnosu prema vlasniku. Kao dobar i slikovit primjer možemo navesti veterinarsku studiju (UC Davis, USA) koja pokazuje da se kastracijom mužjaka psa za 94% smanjuje bježanje i lutanje za kujama, za 66% se smanjuje naskakivanje, za 63% se smanjuje istospolna agresija i za 59% se smanjuje obilježavanje teritorija mokraćom.

Promjene u ponašanju nabolje su još očitije kod mužjaka mačke. Kućni mužjaci mačke nakon kastracije prestaju neprestano mjukati u potrazi za ženkom i obilježavati stan urinom izuzetno neugodnog mirisa, prestaju pokušavati pobjeći i pronaći tjerajuću ženku, prestaju biti mršavi, iscrpljeni, razdražljivi i zlovoljni uslijed uzaludnog gubitka energije, te postaju prave umiljate kućne mačke. Mužjaci mačke koji imaju pristup van prestaju izbivati danima od kuće u potrazi za ženkama, a kući se vračati iscrpljeni, ranjavi i bolesni zahvaljujući neprestanim borbama s drugim mužjacima. Statistike govore da je život nekastriranog vanjskog mužjaka mačke toliko rizičan (promet, bolesti, ozljede...) da mu je prosječan životni vijek skraćen na svega dvije do tri godine.

Mačke kastracijom ne prestaju biti zaigrane i dobri lovci, a psi dobri čuvari, sportski ili radni psi. Dapače takve životinje se puno bolje mogu koncentrirati na igru, rad i vlasnika.



3) KONTROLA RAZMNOŽAVANJA

Nekontroliranim razmnožavanjem stvaramo nove generacije uglavnom neželjenih životinja koje su osuđene na lutanje, patnju i bol. Lutalice rijetko prežive više od nekoliko godina, prepušteni sami sebi žive na cestama, ulicama i parkovima i uglavnom umiru od gladi, žeđi, bolesti, smrzavanja ili stradavaju u prometu. Jedan dio biva uhvaćen i eutanaziran u veterinarsko-higijenskim servisima ili provede ostatak života u hladnom i bezličnom boksu nekog azila jer jednostavno nema dovoljno ljudi koji bi se odgovorno i na zadovoljavajući način brinuli za njih tijekom cijelog njihovog života.

Kastriranjem se, kod kolonija uličnih mačaka, osim razmnožavanja, pod kontrolu stavljaju i teške smrtonosne bolesti kao što su mačja imunodeficijencija (Feline Immunodeficiency Virus - FIV) poznatija kao mačja sida i mačja leukemija (Feline Leukemia Virus - FeLV).



Moguće komplikacije pri i nakon kastracije

Iako je kastracija rutinski operativni zahvat, uvijek postoji mogućnost komplikacija pri izvođenju operacije, kao i mogućnost postoperativnih problema vezanih uz cijeljenje rane.

Problem koji se može rijetko (podaci govore od 1 do 4 %) javiti nakon kastracije kuja je inkontinencija i to pretežno kod kuja težih od 20 kg zbog toga što nedostatak ženskih spolnih hormona ponekad dovede do slabljenja mišića koji kontrolira uretru, ali se to može riješiti davanjem lijekova. Lijekove kuja mora uzimati do kraja života.

Drugi problem kod nekih kastriranih životinja (i ženki i mužjaka), a zbog nešto sporijeg metabolizma, može biti debljanje, ali samo ako vlasnik ne poduzme potrebne korake kao što su primjerena prehrana i dovoljno kretanja. Naime ne deblja se zbog kastracije nego zbog prekomjernog uzimanja hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti.



Kada kastrirati ljubimca

Veterinari specijalisti ginekolozi svakako preporučuju kastraciju kujice i mačke prije prvog tjeranja. Kod ženke kastrirane prije prvog tjeranja mogućnost da u kasnijoj dobi oboli od tumora mliječne žlijezde je gotovo jednaka nuli. Kod ženke kastrirane poslije jednog ili dva tjeranja, mogućnost tog tumora ipak je moguća iako mnogo rjeđa nego kod nekastriranih ženki (8% i 26%). Nakon tri tjeranja kastracija vise ne prevenira ovu tešku i često fatalnu bolest. Treba ponovo napomenuti da karcinom mliječne žlijezde čini 50% svih malignih oboljenja u pasa, a da je od svih tumora mliječne žlijezde kod kuja maligno njih 60-70%. Kod mačaka je ovaj tumor rjeđi, ali je zato postotak malignosti veći, čak 95%. Kastrirana ženka neće zaostati u rastu, neće promijeniti narav, štoviše, bit će umiljatija i zaigranija.

Dok je kod ženki pravovremena kastracija primarno zdravstveno korisna, kod mužjaka je primarna korist u pozitivnim promjenama u ponašanju. Poznato je da će mužjak psa ako ga se kastrira prije nego što počne dizati nogu pri mokrenju, sigurno biti 'blaže' naravi u odnosu prema psima jer hormoni tada neće upravljati njegovim nagonima za čuvanje i zaštitu teritorija od drugih mužjaka. Isto tako će se kastracijom eliminirati lutanje i bježanje za kujama koje se tjeraju te smanjiti teritorijalno obilježavanje.

Kod muških mačaka su pozitivne promjene u ponašanju nakon kastracije još izraženije nego kod pasa. Glasno neugodno mjaukanje, obilježavanja teritorija urinom izuzetno neugodnog mirisa, razdražljivost... sve to nestaje kastracijom odnosno niti ne počinje ako se mačak kastrira prije spolnog sazrijevanja. Kod mačaka koje izlaze van pravovremenom kastracijom preveniraju se zarazne bolesti koje se prenose spolnim kontaktom ili još češće zadobivanjem ozljeda u borbama (FIV i FeLV), smanjuje se rizik od stradavanja u prometu jer se mačke zadražavaju u blizini kuće.

Pse i mačke u azilima bi trebalo obvezno kastrirati po dolasku u azil, a najkasnije prije udomljenja. Planska kastracija mačaka lutalica bi spriječila daljnje nekontrolirano razmnožavanje i prenošenje zaraznih bolesti.

https://sites.google.com/site/forumsapice/kastracija

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Sterilizacija/Kastracija
« Odgovor #13 poslato: 15 Avgust, 2012, 00:44:57 »
sa sajta aninog omiljenog veterinara  sm zelenko

Zdravstveni aspekt sterilizacije

U svetu je davno potvrđeno da kod nas čuveni savet "kuju ili mačku treba pariti jednom zbog zdravlja" nema apsolutno nikakvu naučnu pozadinu i da je čak pogrešan što se zdravstvenog aspekta ovog problema tiče.
Sterilizacija se na prvom mestu preporučuje kao preventiva bolesti mlečne žlezde i reproduktivnih organa koje su jako česte kod kuja i mačaka. Sterilizacija se preporučuje i kod životinja obolelih od bolesti koje nisu vezane za reproduktivni trakt, na primer kod onih obolelih od dijabetesa.

Preventiva oboljenja mlečne žlezde

Dokazano je da ako se kuje i mačke sterilišu pre ili eventualno posle prvog teranja, preventiva tumora mlečne žlezde kod ovih životinja je gotovo 100%.
Sa svakim sledećim teranjem, procenat preventive tumora mlečne žlezde se smanjuje, tako da kod otprilike 6 teranja sterilizacija više nema uticaja na preventivu pojave tumora.
Važno je da se naglasi da su tumori mlečne žlezde jako česti kod kuja i nešto ređi kod mačaka. Kod kuja, 60-70% tumora mlečne žlezde je maligno dok je kod mačaka čak 95% tumora mlečne žlezde maligno.
Tumori mlečne žlezde slabo ili nikako ne reaguju na citostatsku terapiju a mogu da daju metastaze, najčešće na plućima i jetri. Veličina tumora nije nikakav parametar da li je on maligni ili nije. Tumori veličine zrna pirinča mogu da budu zloćudni ali da ne menjaju veličinu po nekoliko godina pa ih je teško i primetiti.
Tumori se jednako pojavljuju kod ženki koje nisu ni jednom parene i kod onih koje su parene nekoliko puta. Manji procenat pojave tumora je kod onih ženki koje se pare pri svakom teranju i imaju potomstvo gotovo posle svakog teranja, onako kako bi se reprodukcija odvijala da žive u prirodi.
Znači, da bi prevenirali pojavu tumora mlečne žlezde, ženku treba sterilisati pre ili posle prvog estrusa ili ju treba pariti prilikom svakog, eventualno svakog drugog teranja. Jedno parenje nema uticaja na preventivu pojave tumora.

Preventiva oboljenja reproduktivnih organa

Najčešće oboljenje reproduktivnih organa ženki je pyometra (gnojna upala materice). Ovo oboljenje je izuzetno ozbiljno i ako se na vreme ne dijagnostikuje i tretira ima fatalan ishod.
Iako se zove gnojna upala materice, uzrok ove bolesti u najvećem broju slučajeva nije infekcija nego disbalans polnih hormona u organizmu ženke. Jasno je da se sterilizacijom ovo oboljenje u potpnosti prevenira.
Sterilzacijom se preveniraju i neka, nešto ređa oboljenja reproduktivnih organa kao što su tumori materice i jajanika.
Prevenira se i pojava lažne trudnoće kod kuja koja je često praćena stvaranjem mleka. Nakupljeno mleko u vimenu kuje može da dovede i do mastitsa (upale mlečne žlezde).
Tretman i pyometre i tumora reproduktivnih organa jeste sterilizacija ali je tada rizik ove operacije daleko veći nego kada se sterilizacija radi preventivno.
Kada se sterilizacija vrši preventivno, operiše se sasvim zdrava životinja, u dobroj telesnoj kondiciji. Tada je to jedan rutinski operativni zahvat malog rizika.
Međutim kada je životinja obolela od neke od navedenih bolesti, njen organizam je oslabljen i iscrpljen i tada je sterilzacija operacija visokog rizika.

http://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=56

Van mreže Atila

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 900
  • Atila The Silent Killer
  • Member since: Mar 23, 2012

Odg: Sterilizacija/Kastracija
« Odgovor #14 poslato: 15 Avgust, 2012, 00:48:58 »
Mislim da danas nepoželjne nuspojave sterilizacije/kastracije mogu više biti utjecaj lošije izvedene operacije nego uobičajenih komplikacija koje to prate kao takve.

Inače, najnoviji trend u USA je sterilizacija/kastracija kod kuja između prvog i drugog tjeranja, a kod mužjaka 9-15 mjeseci starosti, ovisno o psu (u konzultaciji s veterinarom) jer se želi pustiti tijelu da spolni hormoni odrade svoj dio u rastu i fizičkom razvoju psa.
“Dogs do speak, but only to those who know how to listen.”
― Orhan Pamuk