Autor Tema: Da li psi zaista nemaju mogucnost racionalizma?  (Pročitano 8795 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže LjubicaLj

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 226
  • Member since: Mar 21, 2014

Odg: Da li psi zaista nemaju mogucnost racionalizma?
« Odgovor #75 poslato: 19 April, 2014, 11:51:41 »
Sjajna tema i puno korisnih stvari koje možemo da naučimo iz nje!  :nod:

Evo još jednog pametnjakovića  sm smesko1

https://www.youtube.com/watch?v=_ym0rxisOpw
The big, white, smiling dog carries in its face the spirit of Christmas the whole year through.

Van mreže Vuk

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 637
  • Member since: Nov 29, 2013

Odg: Da li psi zaista nemaju mogucnost racionalizma?
« Odgovor #76 poslato: 22 April, 2014, 18:20:34 »
Kakav kralj! Prosto da ne budes siguran da li da ga kaznis ili nagradis celim piletom  :rofl:

Van mreže krisb

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 5762
  • Member since: Mar 16, 2012


Van mreže Berna

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 3418
  • Member since: Mar 24, 2013

    • Berna Photography
Odg: Da li psi zaista nemaju mogucnost racionalizma?
« Odgovor #78 poslato: 27 Maj, 2014, 20:03:38 »
http://www.new-instinct.com/blog/171-istrazivanja-su-pokazala-da-psi-imaju-isti-nivo-svesti-kao-deca


Kako me nerviraju kad lupe naslov koji nema veze sa tekstom, ovde pisu o emocijama, a ne o "svesti".

Van mreže Cubi

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 8070
  • Member since: Mar 18, 2012

Odg: Da li psi zaista nemaju mogucnost racionalizma?
« Odgovor #79 poslato: 28 Maj, 2014, 14:03:44 »
nisam ja sigurna da li je ovaj tekst preveden ceo i kako treba
videla sam ovo istraživanje u stranim medijima više puta i svaki put je akcenat bio stavljen na sveti a ne na emocijama
mada se i to istraživalo

al nemam vremena sad da kopam, videću za vikend

Van mreže zmanic

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 135
  • Member since: Sep 04, 2014

Odg: Da li psi zaista nemaju mogucnost racionalizma?
« Odgovor #80 poslato: 07 Oktobar, 2014, 10:30:27 »
Mislim da psi imaju dovoljno inteligencije za svoje potrebe, mnogo više nego što se prosečnom čoveku čini. Tip i karakter te inteligencije, ili da svedemo na misaono rešavanje problema/zadataka veoma se razlikuje od ljudi.

Smatram da psi imaju veoma slabo ili nikako razvijenu moć apstraktnog mišljenja i nikakav nivo deduktivnog i induktivnog načina mišljenja (donošenja zaključaka). jednostavno oni ne funkcionišu na tom nivou.

Takođe smatram da imaju dovoljno izražen nivo inteligencije u direktnom ili konkretnom promišljanju,  konvengertnom donošenju zaključaka ( a donose ih svakako na osnovu iskustava, donose i pamte korist iz njih), da im je imaginacija mnogo strana od realističnog mišljenja, a da o induktivnom ili deduktivnom razmišljanju kod njih nema razloga raspravljati.

Jadan bolan primer koji me je naveo da o ovome razmišljam i pokušam da pronalazim odgovore (sada su pokojni i Nera i moj ćale Ljupče, a dešavalo se prošle godine, nekako u ovo vreme).

Imali smo rutinu da uveče, ili u sumrak, posle šetnje po ulasku u dvorištu otkačim  povodac, i viknem "Gde je Ljupče, gde je?" Nera bi skočila iz mesta istog momenta bukvalno razbijala vrata na suturunu, imala je taktiku nekako udarcem njuškom u donji ćošak pomeri i razvali zaključana vrata i uskoči kod starog ćaleta u prostorije i skoči mu u krevet. Potrajalo bi to par minuta uz psovanje, viku i galamu i izlazila je radosno sama i pravac u boks.

Kad je ćale umro, razmišljao sam na dan sahrane, šta i kako sa njom ...itd... Nemam kome da je dam da je skloni od gužve i prošeta malo na stranu ili samo skloni iz gužve. Zatvorio sam je u boks.

Stari običaji, mnogo ljudi prolazi i dolazi (pokojni ćale je bio uvaženi profesor i dir. srednje škole) i prošlo je na stotine ljudi kroz kuću i dvorište. kad sam se setio Nere, posle silnih obaveza, video sam je da se napola u kućici, nezainteresovana bukvalno gleda kroz ljude u dvorištu i da ni mene nešto ne konstatuje, napola unutra, okrenuto dupe prema gužvi u dvorištu i samo joj se rep klati levo desno, kao da se dosađuje. Nije htela hranu, vodu samo liznula i vratila se u prethodnu pozu. Nije ni pokušala da priđe vratima niti da izađe iz boksa. Glas joj nisam čuo taj dan, dan i po, kolko je bila zatvorena, što je za nju bilo neverovatno.

Posle ćaletove sahrane, predveće izvedem je u normalnu šetnju, vratim, po povratku, po rutini, otkačim je sa povodca, čisto da vidim kako će reagovati, na istom mestu kao i do prekjuće, kažem  "Gde je Ljupče, gde je?", i ništa. Pas se ukopa, pogleda me u oči onako tupo u stilu "Koji li je  pa tebi kurac!?!, postoji koji sekund tako i odkasa lagano u boks.