Autor Tema: Burag  (Pročitano 30352 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #15 poslato: 24 Mart, 2012, 00:11:49 »
ja imam utisak da na njima taj smrad mnogo krace ostaje i slabiji je... wili burag ne jede bas tako prirodnjacki ko aris  sm zelenko , al ga dobije u ciniji iseckanog, a ima i bradu i brkove  sm to
pustim ga nakon jela da se sam ocisti i oblize, i nema smrada

Van mreže Grivana

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 266
  • Member since: Mar 17, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #16 poslato: 24 Mart, 2012, 00:26:00 »
 :D nije to smrad koji dugo ostaje ali opet neko vreme nakon klope smrducka, narocito sape (a to uopste nije prijatno ako ti nakon klope skoci u zagljaj). Tako da ja bas volim da ga ostavim da kulira bar sat vremena nakon ovakve klope  :D

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #17 poslato: 24 Mart, 2012, 00:32:36 »
pa da...ali prodje nakon sat vremena...aj ti nemoj da operes ruke nakon kidanja buraga, pa da vidim oce li proci  sm duvandzija

Van mreže Grivana

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 266
  • Member since: Mar 17, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #18 poslato: 24 Mart, 2012, 00:47:38 »
 :D uh! Mogu da probam, ali mi onda vise nikad nece prici nijedno ljudsko bice  sm zelenko

Van mreže AA

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 8854
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #19 poslato: 24 Mart, 2012, 01:26:12 »
tu smo mi...na forumu...ne boj se...nisi sama  sm zelenko

Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #20 poslato: 04 Oktobar, 2012, 15:17:52 »
Sveže da svežije ne mož biti.  :lipssealed:


Van mreže krisb

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 5762
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #21 poslato: 04 Oktobar, 2012, 15:53:12 »
Jel je to celi burag? Koliko bude to teško?

Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #22 poslato: 04 Oktobar, 2012, 16:03:23 »
Merili smo, teško je 10 kg, ali još je pun, cela "vegetacija" je još unutra.

Kaže deda ovo je samo listavac, ali mislim da je malo pomešao.  sm kolutko

Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #23 poslato: 09 Oktobar, 2012, 16:27:39 »
Nesto vise o buragu.

Prvo nešto o građi organa za varenje.

Varenje hrane u organizmu životinja, zavisno od vrste, je različito, iako je rezultat približno isti: razlaganje složenih jedinjenja na prostija koja se mogu usvojiti. Među domaćim životinjama posebno mesto zauzimaju preživari, zbog specifičnog načina obrade hrane unesene u organizam, što je uslovljeno karakterističnom građom njihovih organa za varenje. Preživarima je zajedničko to da imaju složeni želudac koji se sastoji od predželudaca i pravog želuca.
 Sistem organa za varenje krave sastoji se od sledećih osnovnih delova: usta (oris), jezik (lingua), zubi (dentes),  pljuvačne žlezde (glandulae parotis, mandibularis i sublingualis), ždrelo (pharynx), jednjak (oesophagus),  želudac (ventriculus),  tanko crevo (intestinum tenue) i  debelo crevo (intesitinum crassum).



Deo digestivnog trakta koji zahteva poseban opis je želudac koji je kod preživara veliki i zauzima 3/4 trbušne duplje. On se sastoji od sledećih delova: burag (rumen), mrežavac (reticulum), listavac (omasus), sirište (abomasus).



Prva tri dela su predželuci (proventriculi), dok je sirište pravi želudac. Jednjak ulazi u želudac na kupoli zvanoj  atrium ventriculi. Sirište prelazi u tanko crevo. Prosečan kapacitet goveđeg želuca je 135 do 180 L. Od ukupnog kapaciteta buragu pripada 80%, mrežavcu 5%, listavcu 7-8% i sirištu 7-8%. Predželuci su prekriveni slojevitim epitelom þiji je površinski sloj keratinizovan. Sirište predstavlja izuzetak jer ima žlezdani epitel i luči digestivne sokove. Burag je podeljen na dorzalnu i ventralnu slepu vreću (saccus cecus ventralis et dorsalis). On ima oblik slova S a na njegovom prednjem kraju (kranijalno) nalazi se otvor u mrežavac. Na zidovima buraga se nalaze jake mišićne invaginacije (pilaecranialis et caudalis). Druge invaginacije se uočavaju na kaudalnim krajevima ventralne i dorzalne vreće i poznate su kao pilae dorsalis et coronaris. One imaju vrlo razvijenu muskulaturu. Pilae cranialis et caudalis se nastavljaju na lateralni i medijalni zid u vidu mišićnih pojačanja. Ova pojačanja se obično zovu longitudinalne pile rumena i dele burag na dorzalnu i ventralnu vreću. Invaginacije muskulature oko otvora između buraga i mrežavca  čine retikulo-ruminalni nabor. Jednjak se uliva u podruþje iznad proksimalnog ruba ovog nabora.
 
Mrežavac ima oblik kruške. U njemu je sluzokoža formirala nabore u obliku višeugaonika, pa je po tome dobio ime. Otvor između mrežavca i listavca je mali dok je otvor između listavca i sirišta srazmerno veliki. Ova dva otvora povezana su kanalom koji se naziva i žljeb omazusa.
Listavac ili knjižavac ima oko 100 listova (laminae omasi) različite veličine. Kod goveda je ovaj predželudac srazmerno veći nego kod ovaca i koza. Sirište je pravi žlezdani želudac sa sličnom funkcijom kao što ima želudac kod nepreživara. Sirište ima dva dela: fundusni i atrium pilori. Sluzokoža fundusnog dela je karakteristična po većem broju nabora. Ima 12 ili više spinalnih nabora gde se nalaze fundusne žlezde. Atrium pilori je više muskulozan i sadrži pilorične žlezde. Tokom života govečeta menja se međusobni odnos pojedinih delova digestivnog trakta. U vreme teljenja funkcionalno je razvijen samo jedan deo želuca - sirište. Ostali delovi (predželuci: burag, mrežavac i listavac) su slabo razvijeni. U njima nije zastupljena populacija mikroorganizama kao kod odraslih grla. U uobičajenim uslovima držanja i ishrane funkcije predželudaca su sasvim razvijene sa oko 3 meseca. One započinju već u drugoj nedelji života, a sa 6 nedelja u populaciji mikroorganizama zastupljene su sve vrste kao i kod odraslih grla. U prvim mesecima života teleta predželuci se brže razvijaju od sirišta, tako da je sa četiri meseca odnos skoro isti kao kod odraslih grla. Ishrana najviše utiče na brzinu ovih promena.



Isti digestivni enzimi i korisne bakterije koje pomažu preživarima da svare unete namirnice će učiniti istu stvar za naše pse. Digestivni enzimi pomažu u varenju, što znači da telo ne mora da troši toliko energije prilikom varenja obroka. To opet znači da naši psi dobijaju najvišu nutritivnu korist od svojih obroka. Digestivni enzimi u stvari čine mnogo više od samog pomaganja u varenju – oni prečišćavaju krv i uklanjaju toksine, parazite i gljivice. Takođe poboljšavaju metabolizam, hormonalnu funkciju i imunološki sistem.
Kuvanje uništava digestivne enzime. Psi koji jedu kuvanu ili komercijalnu hranu često pate od  nedostatka enzima. Znaci za to su anksioznost, nedostatak energije, hronični proliv, digestivni problemi, zapaljenje desni, virusne i bakterijske infeksije.
Stomak je naseljen stotinama različitih vrsta bakterija koje delimo na dobre i loše bakterije. U loše bakterije ubrajamo one koje su odgovorne za zdravstvene probleme, recimo e.coli, salmonela, campylobacter i listeria. Ovo su bakterije koje se nalaze u hrani i u okruženju i koje bi potencijalno mogle da naštete psu.
Ukoliko su dobre bakterije brojnije od loših, poboljšava se imunološka funkcija i održava se crevna mikroflora. Mnogi zdravstveni problemi su uzrokovani neravnotežom upravo crevne mikroflore. Burag je bogat Lactobacillus Acidophulus , jedna od dobrih bakterija(probiotik). Stariji psi su posebno skloni ovome, jer imaju tendenciju da imaju niže nivoe korisnih bakterija u njihovim crevima. Acidophilus se koristi za lečenje bezbroj zdravstvenih tegoba.
 
Neke od prednosi Lactobacillus Acidiphilus:
- Tretira i sprečava vaginalne infekcije
- Tretira dijareju i infekcije GI trakta
- Potpomaže varenje
- Tretira hronični zatvor
- Tretira simptome IBS-a (Irritable Bowel Syndrome)
- Poboljšava imunološki sistem
- Jača odbrambenu otpornost organizma
- Zaustavlja rast patogenih mikroorganizama
- Učestvuje u uklanjaju otrova iz tela
- Utiče na sniženje LDL holesterola
- Učestvuje u proizvodnji kratkolančanih masnih kiselina
- Poboljšava iskorišćenje i utiče na metabolizam kalcijuma
- Obnavlja sluznicu creva nakon terapije antibioticima
- Ubrzava oporavak od alergija
- Smanjuje učestalost pojave  raka debelog creva


Ne samo da je burag natovaren digestivnim enzimima i probioticima, pored toga ima savršen odnos kalcijuma i fosfora (1:1). Burag takođe sadrži esencijalne masne kiseline, linolnu i linolensku kiselinu, takođe u idealnom odnosu.
Važno je napomenuti da burag sadrži svoj udeo bakterija, prema tome treba da budemo pažljivi pri rukovanju istog. Najbolje bi bilo nositi rukavice pri rukovanju buraga, jer mi ljudi nemamo prirodnu otpornost na (nama) štetne bakterije. Preporučljivo je dobro oprati ruke posle kontakta sa buragom.

Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #24 poslato: 30 Oktobar, 2012, 21:06:09 »
Evo jagnjeći burag:




Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #25 poslato: 30 Oktobar, 2012, 21:18:48 »
Evo još jednom, burag i listavac:


Van mreže Поп

  • Old Member
  • *****
  • Poruke: 3650
  • Member since: Mar 16, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #26 poslato: 30 Oktobar, 2012, 21:33:20 »
Atina  :mol:

Moram jednom da nabavim burag ovako u komadu, da lepo mogu da vidim i ispitam kako to sve izgleda.

Šta je ovo zeleno u dnu slike ? I jel ono u gornjem levom uglu mrežavac ?  :zb:

Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #27 poslato: 30 Oktobar, 2012, 21:46:50 »
Pope, to ti je burag samo što nije očišćen, malo ima i listavca, sad sam uzela sva tri, ne samo burag, pa da vidimo kako će da ide.  :nod:

Van mreže murbi

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 444
  • Member since: Oct 15, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #28 poslato: 08 Novembar, 2012, 23:12:52 »
Govedji burag, da li je neko uspeo da nadje osnovne nutritivne vrednosti (protein, kalorije) ja nikako da nadjem :) ?

Van mreže Atina

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 906
  • Member since: Aug 26, 2012

Odg: Burag
« Odgovor #29 poslato: 08 Novembar, 2012, 23:15:38 »
Ja sam pisala baš dosta o buragu na ovoj temi, idi par stranica unazad, mislim da je na devetoj stranici.  :nod: